Легати Филолошког факултета
Легат професорице Бранкице Чигоја
Бранкица Чигоја рођена је 26. марта 1956. године у Буковцу код Госпића. Студирала је српскохрватски језик и југословенске књижевности, а након завршетка основних студија, 1979. године уписује и постдипломске студије. Врло брзо почиње да ради на Филолошком факултету као асистент за предмет Историја српскохрватског језика.
Магистрирала је 1984. године са темом Графија, ортографија и језик наших најстаријих ћирилских натписа, а докторирала је 1995. године. За магистарски рад добила је Октобарску награду града Београда. Поред универзитетске каријере радила је као лектор, и то у Заводу за уџбенике и наставна средства и на Универзитету „Карл Маркс“ у Лајпцигу. Бројни стручни и научни радови објављивани су у нашим најзначајнијим лингвистичким часописима. Поред научних радова, њен најзначајнији допринос проучавању историје српског језика чине њене три монографије – Најстарији српски ћирилски натписи, њена докторска дисертација Језик Павла Папића босанског фрањевца из прве половине 17. века и Траговима српске језичке прошлости. Бранкица Чигоја објавила је и три збирке пјесама Зелена поља сна (1996), Памтим љубав (2000) и Под рањеним небом (2013). Легат садржи 893 монографске публикације, 43 наслова часописа и 45 сепарата. Већина публикација је на српском језику, неколико на њемачком, енглеском и старословенском.
Локација: Библиотека Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци
Легат професора Николе и Светозара Кољевића
Никола Кољевић (1936-1997) познати је универзитетски професор, преводилац, шекспиролог и теоретичар модерне књижевности. Дипломирао је теорију књижевности на Филозофском факултету у Београду. Као универзитетски професор радио је на Филозофском факултету у Сарајеву. Уређивао је часописе Путеви и Израз. Најзначајнија дјела су му Иконоборци и иконобранитељи, Шекспир трагичар, Песник иза песме, Класици српског песништва, Андрићево ремек-дело.
Светозар Кољевић (1930-2016) био је српски књижевник, историчар књижевности, преводилац, члан Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Републике Српске. Магистрирао је на Кембриџу 1957. године, а докторирао на Филозофском факултету у Загребу 1959. године. Најзначајнија дјела су му Хирови романа, Наш јуначки еп, Постање епа, Виђења и сновиђења, Енглески песници двадесетог века (1914- 1980), Енглески романсијери двадесетог века (1914-1960), Одјеци речи.
Легат садржи 1620 књига (монографских публикација) на различитим језицима. Већина публикација је на српском језику, али је значајан дио легата на руском језику. Заступљене су и књиге на енглеском језику.
Локација: Библиотека Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци
Легат професора Бранка Милановића
Бранко Милановић (1930-2011) био је српски књижевник, књижевни историчар и критичар, професор књижевности, члан Академије наука и умјетности Републике Српске и Сената Републике Српске, као и предсједник Удружења књижевника Републике Српске. Био је предсједник савјета часописа за књижевност и културу Нова зора, као и један од оснивача часописа Путеви.
Добитник је Кочићеве и Шантићеве награде за свој књижевноисторијски рад. Један је од иницијатора оснивања Филозофског факултета у Бањој Луци, гдје је руководио Одсјеком за српски језик и књижевност до 1999. године. У свом научном и књижевноисторијском раду бавио се највећим дијелом књижевношћу 19. и 20. вијека. Међу његовим најзначајнијим дјелима истиче се монографија Иво Андрић, затим књиге огледа Дотицаји и зрачења, Од реализма до модерне, Студије о српској књижевности.
Легат Бранка Милановића садржи 660 монографских публикација, 28 наслова часописа и 2 сепарата. Публикације су углавном на српском језику, изузев неколико двојезичних (на енглеском).
Локација: Библиотека Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци