Историјат

Оснивање и историјат Универзитета

Другу половину 20. вијека обиљежиле су брзе промјене у науци, техници и технологији, што је утицало и на конституисање и развој Универзитета у Бањој Луци.

Универзитет у Бањој луци основан је 7. новембра 1975. године, а његовом оснивању претходило је формирање неколико виших школа и факултета на овом простору.

Прва високошколска установа у Бањој Луци основана је 1950. године. Била је то Виша педагошка школа, која је прве године уписала 38 бруцоша – младиће и дјевојке из ових крајева. У том периоду у Бањој Луци формирано је још неколико високошколских институција. Прво је формиран Технички факултет 1961. године, а затим Виша економска школа 1969. године, а након тога и више истурених одјељења сарајевског Машинског, Правног и Економског факултета. У периоду од само четири године, сва та одјељења постала су самостални факултети.

Остварени резултати навели су надлежне органе да 7. новембра 1975. године формирају Универзитет у Бањој Луци – други универзитет у тадашњој Босни и Херцеговини и петнаести у тадашњој Југославији.

Почетак рада Универзитета обиљежен је недостатком наставно-научног кадра. На осам високошколских установа (изузимају се институти и заводи) било је запослено 149 наставника и 100 осталих радника. Структура (квалификација и звање) наставничког кадра била је још неповољнија. Економски факултет имао је два доктора наука и три магистра, Електротехнички два доктора и шест магистара, Технолошки осам доктора и три магистра, Машински четири доктора и пет магистара, Правни четири доктора и једног магистра, Педагошка академија пет доктора и шест магистара, Виша економско-комерцијална школа шест магистара и четворицу специјалиста, а Виша техничка школа у Бихаћу имала je само два магистра. Такав кадровски састав на вишим школама и факултетима наметнуо је потребу планирања кадра за будући развој Универзитета, његово школовање, уздизање и усмјеравање за рад на факултетима.

Прије формирања Универзитета, на вишим школама и факултетима у Бањој Луци студирало је 4.952 студента. Прве године постојања Универзитета било је 7.079 студената, од чега 3.445 редовних. Те године на прву годину уписано је 2.356 студената. Сваке школске године у овом развојном периоду повећавао се број студената који су излазили на све испите, као и број оних који су дипломирали.

Универзитет у Бањој Луци већ je прве године свог постојања усвојио „Програм развоја за период од 1976 до 1980. годинеˮ. Овај документ био је од велике важности за правилан, реалан и складан развој Универзитета за првих пет година постојања. Њиме су утврђени основни циљеви и задаци на Универзитету у Бањој Луци. Нека од најважнијих питања у том програму су се односила на студенте и њихов стандард, проширење мреже високошколских организација и проширење уписа на студије. Као приоритетни задаци наметали су се: изградња студентских домова, обезбјеђење континуираног кредитирања и стипендирања студената, проширење и јачање Централне омладинске задруге, изградња спортско-рекреативног центра, студентске поликлинике, повећање просторних капацитета и материјалних могућности за масовнију активност у културним дјелатностима студената.

У периоду 1980–1985. године дошло је до заокружења неких послова на Универзитету (пријем нових чланица, завршетак инвестиција и сл.), а отворен је и процес модернизације и рационализације у високом образовању.

Проширење мреже високошколских организација у периоду од 1980. до 1985. године значило је оснивање нових високошколских организација и нових одсјека и смјерова на постојећим факултетима. Уз већ постојећи Медицински факултет, било је предвиђено отварање грађевинског факултета. У оквиру Више техничке школе у Бихаћу, требало је да се оснује и дрвопрерађивачки одсјек. Планирано је оснивање и енергетског одсјека на Електротехничком факултету, конструкционог на Машинском, одсјека пољопривредне технологије на Технолошком, одсјека за друштвено-економски развој на Економском и графичког одсјека на Вишој техничкој школи у Бихаћу. Било је планирано и прерастање Педагошке академије у филозофски факултет, у складу са Законом о наставничким школама и факултетима. И поред планирања, све ове активности нису завршене у том периоду.

Смјештај и опремљеност виших школа и факултета у том периоду стално су се побољшавали. Изградњом Универзитетског центра, са 12.000 квадратних метара корисног простора, завршена је прва фаза изградње објеката и њихово опремање за потребе Правног, Економског, Машинског и Технолошког факултета. Започела је санација и доградња Електротехничког факултета, као и смјештај двију виших школа у Бихаћу. Од изузетног значаја било je и побољшање опремљености лабораторија, кабинета, библиотека. У овом периоду ријешен je трајни смјештај Народне и универзитетске библиотеке „Петар Кочићˮ у Дому солидарности, са проширеним читаоничким простором, чиме су створени бољи услови за студенте, високошколски наставнички и сараднички кадар.

На факултетима и вишим школама је 1985. године у сталном радном односу било 153 наставника и 91 асистент, док су 82 наставника и 41 асистент били у допунском радном односу. Од 11. марта 1976. године, кад је одбрањена прва докторска дисертација, па до краја 1984. године, звање доктора наука на Универзитету у Бањој Луци стекло је 13 кандидата, а магистарске тезе одбранила су 23 кандидата. У овом периоду објављено је 4.089 научних радова, 123 скрипте, 47 универзитетских уџбеника и 95 стручно-научних књига. Све то потврђује да се знатна пажња поклањала научно-наставном и научноистраживачком раду.

Период развоја Универзитета од 1985. до 1992. године био je прилично специфичан и карактерисале су га веома изражене друштвене и економске промјене у тадашњој Југославији. Међутим, уз велике напоре привреде, власти, просвјетних и научних организација, остварен је напредак у свим сферама развоја Универзитета, па долази и до улагања у опрему високошколских организација (компјутерску, лабораторијску и осталу). Постепено је оживљавао научноистраживачки и практични рад и повезивање са привредом.

Константно се повећавао број новоуписаних студената. Дошло је и до усмјерења студената ка техничким наукама, а битно се смањио и број ванредних студената. Примијећен је и оштрији критеријум професора на испитима, што је резултирало бољим квалитетом.

У школској 1987/88. години иновирани су наставни програми и измијењена је структура наставних предмета у складу са савременим кретањима. Побољшана је кадровска структура на неким факултетима и вишим школама, а уведена је законска одредба да сви наставници морају бити доктори наука. Научноистраживачки рад се нарочито афирмисао путем друштвених циљева, објављено је 50 књига и више стотина научних и стручних расправа и чланака, а један број радова наших наставника цитиран је у свјетским научним индексима.

Универзитет се у овом периоду афирмисао на југословенском и међународном плану, а успостављена је блиска сарадња с универзитетима у Битољу, Приштини, Осијеку и Марибору, те са остала три универзитета у Босни и Херцеговини. Током 1987. године, ректор Универзитета у Бањој Луци био је предсједник Заједнице универзитета Југославије, а школске 1989/90. године био је предсједник Заједнице универзитета Босне и Херцеговине. Универзитет је од децембра 1989. године члан Ректорске конференције „Алпе-Јадран“, а успостављена је веза са више универзитета из иностранства.

Период развоја Универзитета од 1992. до 1996. године обиљежили су општа друштвена криза, одбрамбено-отаџбински рат и распад бивше СФР Југославије, формирање Републике Српске и послијератна друштвено-економска криза. Ратна дејства у Босни и Херцеговини отежала су рад и развој Универзитета у Бањој Луци. И поред кризе и тешког стања, у овом периоду основано је неколико факултета који су временом израсли у значајне чланице Универзитета.

Интересовање младе генерације за упис на студије такође је одређено укупним стањем у овом периоду, па се почетком одбрамбено-отаџбинског рата број студената смањује. Пред почетак рата на свим факултетима и вишим школама студирало је 6.758 студената. Школске 1992/93. године, на Универзитету студира 5.438 студената, да би од наредне школске године почело постепено повећање броја студената. У школској 1993/94. години достигнут је предратни број студената (6.455). У школској 1994/95. години, након отварања нових факултета и одсјека, повећао се интерес, па је и број студената повећан: уписано је 7.212 студената.

Поред наставно-научне дјелатности на додипломским студијама, један број факултета је у ратним условима организовао и постдипломске студије. На постдипломске студије у овом периоду уписано је 145 студената.

На факултетима Универзитета у Бањој Луци у ратним условима извршене су значајне промјене у ангажовању наставника и сарадника. Процес флуктуације кадра на факултетима био је наглашен и у предратном периоду. Распадом бивше државе један број наставника и прије почетка ратних дејстава напустио је факултете и отишао у друге универзитетске центре. То је у једном периоду негативно дјеловало на рад факултета. Водећи исправну кадровску политику, факултети, и Универзитет у цјелини, примили су наставнике и асистенте са факултета који су остали ван територије Републике Српске. На тај начин задржан је неопходан број наставника и сарадника, са тенденцијом његовог повећања. Све је то доприносило да се број наставника и асистената у сталном радном односу на факултетима постепено повећава.

Почетком школске 1995/96. године, у сталном радном односу на Универзитету било је запослено 69 професора, 69 доцената, 52 виша асистента и 58 асистената. Са других универзитета, а највише из Савезне Републике Југославије, хонорарно је био ангажован 351 наставник и сарадник. Повећање броја хонорарно ангажованих наставника и сарадника условљено је отварањем нових факултета, одсјека и смјерова за које су били потребни стручњаци ужих специјалности.

Наставно-научна дјелатност факултета реализована је извођењем додипломских и постдипломских студија. Наставни процес, уз неколико краћих прекида због ратних дејстава, одвијао се према утврђеним плановима и програмима. Посебне тешкоће у извођењу наставе причињавали су загријавање просторија, недостатак материјала за извођење вјежби, недостатак електричне енергије, литературе и др. У условима пада реалног стандарда студирања, уз изузетне напоре студената и наставника, велики број студената дипломирао је и одбранио специјалистичке, магистарске и докторске радове.
У овом периоду факултети су наставили рад на једном броју научноистраживачких пројеката чија реализација је почела раније. Започета су и истраживања на новим пројектима: мањим апликативним истраживањима за потребе производних предузећа и републичких органа. Више школе и факултети у овом периоду одржали су неколико запажених научних и стручних скупова, а наставници и сарадници објавили су већи број публикација.
Универзитет у Бањој Луци је и у веома сложеним условима остварио различите облике сарадње са Универзитетом у Источном Сарајеву и са универзитетима у Савезној Републици Југославији, а касније и са осталим универзитетима у Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији и Словенији. Међународна сарадња остварена је и са универзитетима из Грчке, Бугарске, Шпаније, Италије, Француске, Аустрије, Велике Британије, САД, Русије, Њемачке, Швајцарске, Белгије, Холандије и Норвешке.

Крајем овог периода учесталија је размјена студената и професора, научних часописа, педагошких искустава и научних достигнућа. Болоњска декларација постала је путоказ развоја Универзитета, борбе за његову аутономију, реформу наставно-научног процеса, увођења европских стандарда студирања и др.

У историји Универзитета, двије хиљадите године су важне јер су Министарство одбране Републике Српске и Универзитет у Бањој Луци 19. октобра 2004. потписали Уговор о преносу права располагања и коришћења земљишта и објеката, а Влада Републике Српске и Универзитет 22. марта 2006. године Анекс Уговора. Тиме су земљиште и објекти касарне „Рајко Балаћ” претворени у нови кампус Универзитета, Универзитетски град, у који су се преселили Ректорат и неколико чланица Универзитета.

Од 2007. године Универзитет је интегрисан, са факултетима као организационим јединицама. Управни одбор, Сенат и ректор управљају радом Универзитета. Ректор заступа и представља Универзитет. Ректорат Универзитета у Бањој Луци чине: Кабинет ректора, Секретаријат, Канцеларија за научноистраживачки рад и развој, Канцеларија за наставу и студентска питања, Канцеларија за међународну и међууниверзитетску сарадњу и Канцеларија за људске и материјалне ресурсе. У саставу Ректората дјелују и Универзитетски рачунарски центар (основан 1991), Центар за предузетништво и трансфер технологија (основан 2009. као Универзитетски предузетнички центар) и Конфуцијев институт (основан 2018).

Босна и Херцеговина потписала је Болоњску декларацију 2003. године. Законом о високом образовању Републике Српске 2010. успостављени су принципи високог образовања у Републици Српској у складу са Болоњском декларацијом и европским стандардима. Законом је предвиђено усвајање четири кључна принципа Болоњске декларације: увођење европског система преноса бодова – ECTS (European Credit Transfer and Accumulation System), увођење структуре студија која подразумијева три циклуса, промовисање мобилности наставног особља и студената и увођење система упоредивих диплома.
Од академске 2007/08. почела је примјена Болоњског процеса у настави на свим студијским програмима, иако су у том правцу неки факултети кренули и раније. Усвојен је тростепени систем студирања и уведен је ECTS систем вредновања предмета и укупног оптерећења студента, као и принцип годишњег оптерећења студента до 60 ECTS. Једносеместрални предмети и испитивање студената подијељено у више цјелина уведени су са идејом да се повећа пролазност студената и интерактивност наставног процеса. Осим што су груписане научне области, донесена је одлука да се сви наставни предмети (курсеви, модули) групишу у уже научне области којима припадају, без обзира на то на којем се факултету изводе. Након тога је појединим факултетима додијељена матичност за поједине научне/ умјетничке области, како би били одговорни за сва питања у вези са њима.

У намјери да утврди слабости, дође до приједлога за њихово отклањање и побољша цјелокупно пословање, Универзитет у Бањој Луци константно изводи интерне евалуације, те се опредијелио да системски уреди питања осигурања квалитета. Тако је 2009. године успостављен Комитет за осигурање квалитета, чији је задатак да припрема стратегије и политике квалитета. Такође, успостављена је и Канцеларија за осигурање квалитета, која координира активности на осигурању квалитета са организационим јединицама.

Универзитет у Бањој Луци је 2013. године акредитован и уписан у Регистар високошколских установа који се води код Агенције за развој високог образовања и осигурање квалитета. Универзитет у Бањој Луци је 26. марта 2019. године реакредитован, а рјешење о акредитацији Универзитета у Бањој Луци донијела је Агенција за акредитацију високошколских установа Републике Српске. На овај начин потврђен је стандард квалитета рада Универзитета сходно стандардима и смјерницама за осигурање квалитета у европском простору високог образовања (ESG стандард) и критеријумима за акредитацију високошколских установа у Босни и Херцеговини. Такође, у току је акредитација студијских програма првог циклуса, а чиме се и потврђује квалитет рада студијских програма који се изводе на нашој високошколској установи.

Године 2010. Универзитет је имао 15 факултета, са 52 студијска програма, те једну академију и институт. Од 2012. године придружена чланица Универзитета је Висока школа унутрашњих послова, која је 2017. прерасла у Факултет безбједносних наука, поставши осамнаеста организациона јединица Универзитета у Бањој Луци.
У оквиру Универзитета, поред Института за генетичке ресурсе, постојало је још 20 института, а они су дјеловали као подорганизационе јединице. У погледу међународне сарадње, Универзитет је од 1996. до 2015. учествовао у 89 Tempus (Trans-European mobility scheme for university studies) пројеката, у оквиру којих је остварена сарадња са свим јавним универзитетима у Републици Српској и Босни и Херцеговини те бројним универзитетима из Европске уније.

Број студената уписаних у прву годину од 2010. до 2015. изгледао је овако: 2010/11 – 3.756; 2011/12 – 2.980; 2012/13 – 3.322; 2013/14 – 3.614 и 2014/15 – 3.206 студената. Године 2015. на Универзитету у Бањој Луци студирало је око 18.000 студената (16.500 на првом циклусу студија), што је чинило око 40% студената у Републици Српској. Исте године, више од 63% укупног броја ангажованог наставног особља било је у сталном радном односу. Радило се о 784 наставника и сарадника у пуном радном односу. Поред тога, у настави је било ангажовано и 459 спољних наставника и сарадника, од чега 170 у допунском радном односу, 168 гостујућих професора и 121 стручни сарадник за потребе реализације клиничке праксе. Према томе, број учесника у научно-наставном процесу био је 1.243, док је административно-техничке послове обављало 35 стручних сарадника и 47 лабораната, те 476 административних радника. Највећи број наставника и сарадника имали су студијски програми: Економија и пословно управљање на Економском факултету, Биљна производња на Пољопривредном факултету и Медицина на Медицинском факултету.
Године 2017. Универзитет у Бањој Луци имао је 58 лиценцираних студијских програма првог, 64 другог и 10 трећег циклуса на укупно 17 факултета. Било је 807 стално запослених наставника и сарадника. Пораст броја стално запослених (наставника, сарадника и административног особља) од 2012. до 2016. био је константан. Док је 2012. њихов број износио 1.248, 2016. године било их је за 115 више. Истовремено, број студената је значајно опадао. Академске 2012/13. на Универзитету је студирало 17.818, а 2015/16. 15.513 студената. Иако Универзитет има потписане уговоре о сарадњи са преко 200 институција широм свијета, анализе су показале да он ипак није на одговарајући начин препознат у међународној академској заједници, ни у научноистраживачком нити у образовном погледу, што се вишеструко негативно одражава и на међународну сарадњу. Релевантан универзитетски документ је на сљедећи начин сагледавао овај проблем: „Разлози за овакво стање су многобројни: финансијски и инфраструктурни проблеми, непостојање адекватних фондова и начина суфинансирања мобилности студената и наставника, недовољан број међународних научноистраживачких пројеката, скроман број научноистраживачких радова објављених на енглеском језику у међународно референтним часописима, те издавачка дјелатност, у највећем дијелу, на српском језику”.
Академске 2019/2020. Универзитет у Бањој Луци на 17 факултета има укупно 14.959 студената. Од тог броја, на првом циклусу студира 13.488, на другом 1.244, а на трећем 227 студената. У академској 2019/20. у сталном радном односу је запослено 789 наставника и сарадника: 164 редовна професора, 204 ванредна професора, 153 доцента, 200 виших асистената, 59 асистената, седам наставника страног језика и вјештина те два лектора. Такође, у настави је ангажован и 131 наставник и сарадник у допунском раду, 138 гостујућих наставника и сарадника те 125 стручних сарадника за потребе реализације клиничке праксе. Број учесника у наставном процесу је 1.183, док административно-техничку подршку пружа 45 стручних сарадника и 51 лаборант те 577 административних радника. У академској 2021/2022. на Универзитету студира око 15.000 студената, на 145 студијских програма првог, другог и трећег циклуса студија.

Од оснивања до данас, ректори Универзитета у Бањој Луци били су: Драгомир Малић (1975–1979), Ибрахим Табаковић (1979–1984), Драгица Додиг (1984–1988), Рајко Кузмановић (1988–1992), Драгољуб Мирјанић (1992–2006), Станко Станић (2006–2016), Милан Матаруга (2016–2017) и Радослав Гајанин (2017–).