Филозофски факултет

Иако је формално основан 1994. године, Филозофски факултет краси вишедеценијска традиција институција које су му биле претходнице. Једном од њих може се сматрати Учитељска школа у Бањој Луци. Учитељска школа je 1925. године премјештена из Дервенте, и то након иницијативе Српског културно-просвјетног друштва „Просвјета” – да се у Бањој Луци отвори школа. Одлука да се покрене ова акција донесена је 9. јуна 1923. године, на сједници представника свих културних друштава и градске општине. Изабран је одмах и Одбор за оснивање бањалучке учитељске школе, чији је предсједник био градоначелник Мухамед Бајагиловић. Неколико дана касније састављена је молба Министарству просвјете, а потписали су је чланови Одбора, представници културних друштава и вјерске старјешине у граду. Молба је однесена у Београд и предата министру просвјете, а градоначелник је посјетио и предсједника владе Николу Пашића да би га лично упознао са планираним радом. Послије дуже преписке и ургенција, 10. фебруара 1925. године стигло је наређење да се у Бањој Луци отвори Учитељска школа, и то само први разред. Школа је ускоро отворена, а почела је са радом 4. марта 1925. Испрва је била смјештена у згради бивше Више државне дјевојачке школе – објекту чија је спортска дворана, у насељу Симе Шолаје, доскора служила као кино-сала биоскопа „Козара”.

Још у љето 1925. године Градско вијеће, у виду Меморандума упућеног Министарству просвјете, тражило је из државног буџета 4.000.000 динара за градњу нове зграде Учитељске школе. Међутим, због немаштине и дугих преговора, зграда је подигнута тек у љето 1931. године. Њена је локација била надомак тада већ напуштеног крака жељезничке пруге, поред станице „Краљев друм”. Зграда је била веома савремена за то доба, са широким ходницима, централним гријањем, пространим двориштем, школским вртом и воћњаком за извођење практичне наставе. За вријеме Другог свјетског рата школа је радила у згради Гимназије, а до самог рата одшколовала је више од 1.500 учитеља. Након 1945. године школа се прилагођавала тадашњим потребама. Послије земљотреса 1969. године, извршена је њена блага реконструкција. И даље је, дакле, била очувана и радила. Међутим, спровођење новог закона о педагошкој академији резултирало је 1972. године њеним затварањем. Касније ће исти објекат промијенити више власника, а 1996. године ће бити додијељен новооснованом Природно-математичком факултету, који је и данас користи. Послије Другог свјетског рата у Бањој Луци је отворена још једна школа за образовање будућих наставника. То је Виша педагошка школа, основана 28. октобра 1950. године, са двије двопредметне студијске групе (Српскохрватски језик са историјом или њемачким језиком и Математика са физиком), а у првој генерацији било је 38 студената. Са радом је почела на спрату некадашњег ресторана „Козара”, иза данашње зграде Градске управе, а 1964. године пресељена је у зграду Дома трговинско-индустријске коморе у Бањој Луци, чија је градња почела 1940. године, по пројекту Стојана Боровнице. Виша педагошка школа постојала је до 1968/69. године, а завршило ју је више од 2.400 наставника. Пошто је ова школа угашена, основана је Педагошка академија, која је радила у истој згради. Настава се изводила на студијским групама: Српскохрватски (хрватскосрпски) језик и књижевност југословенских народа и народности, Историја – географија, Математика – физика, Предшколско васпитање и Разредна настава, са преко 400 студената годишње.

Школа је престала да ради 30. септембра 1994. године, у складу са Законом о универзитету, донесеним 12. јула 1993. године у Народној скупштини Републике Српске.

Када је основан Филозофски факултет, на њему је било десет oдсјека: Биологија, Историја, Енглески језик и књижевност, Географија, Математика и информатика, Педагогија, Психологија, Српски језик и књижевност, Филозофија и социологија те Физика. Године 1996. издвојена су четири oдсјека – Биологија, Географија и етнологија, Математика и информатика те Физика – и основан је Природно¬-математички факултет, док је 2001. године Одсјек за физичку културу прерастао у Факултет за физичко васпитање и спорт. Фебруара 2005. године, у оквиру Одсјека за учитељски студиј, почео је са радом Центар за учитељски студиј у Дервенти, у којем су се за учитељски позив студенти образовали све до октобра 2015. године. Девет студијских програма издвојено је 2009. године, оснивањем Филолошког факултета и Факултета политичких наука, такође у оквиру Универзитета у Бањој Луци.

Сада се на Филозофском факултету изучавају друштвене и хуманистичке науке, и то на шест студијских програма: Филозофија, Историја, Педагогија, Психологија, Предшколско васпитање и Учитељски студиј. На свим програмима настава је организована на два циклуса, док на Педагогији и Учитељском студију постоји и трећи циклус студија (докторске студије). Осим тога, у склопу овог факултета дјелује и Институт за друштвене и хуманистичке науке, као и Лабораторија за експерименталну психологију.

Факултет је организатор већ традиционалног научног скупа „Бањалучки новембарски сусрети”, који се у континуитету одржава од 2000. године, а препознатљив је и по снажној издавачкој дјелатности, која подразумијева објављивање петнаестак књига годишње, те часописa „Радовиˮ и „Ноемаˮ. Треба свакако споменути бројне ваннаставне активности које овај факултет организује, а које су значајне за додатно образовање наставног особља и студената, затим промоције књига, округле столове, културно-умјетничке догађаје, хуманитарне акције, разне студентске секције и др. За рад Филозофског факултета веома је важна његова библиотека, која има преко 70.000 књига.

Наставници и сарадници овог факултета учествују на бројним конференцијама, симпозијумима и скуповима, у Републици Српској и иностранству, што је од значаја за унапређење њиховог научног и наставног рада, објављују радове у престижним индексираним часописима од националног и међународног значаја, а учествују и у бројним истраживачким пројектима. У оквиру програма Еразмус+ Филозофски факултет реализује пројекте и размјене студената и академског особља.

Визија Филозофског факултета јесте да ова установа буде пријатан и подстицајан амбијент за студирање, са стабилним студијским програмима, које карактеришу иновативни наставни планови и програми, квалитетан и према студентима оријентисан наставни кадар, занимљиви ваннаставни садржаји те позитиван имиџ у заједници. У мисији се, поред осталог, истиче: Кроз иновативан наставни процес, продуктиван научноистраживачки рад и додатне ваннаставне активности развија се критичко мишљење и постигнуће студената те стичу примјенљива савремена знања, академске и васпитне вјештине и умијећа, који омогућавају квалитетан рад у пракси и боље разумијевање друштвене стварности.

Основни стратешки правци развоја обухватају: унапређење наставног процеса; развој научноистраживачког рада и продуктивности, као и издавачке дјелатности; подстицање и развој ваннаставних активности и студентских секција на Филозофском факултету; развој промоције и програма у заједници; унапређење материјално-техничких услова за рад; заговарање унапређења друштвених политика у вези са запошљивошћу студената Филозофског факултета; подстицање интернационализације Факултета, мобилности студената и запослених; унапређење рада библиотеке; јачање капацитета студентске организације.

Телефон	+387 51 322 780
Факс	+387 51 325 811
Веб-сајт	https://ff.unibl.org/
Е-пошта	info@ff.unibl.org
Адреса	Универзитетски град, Булевар војводе Петра Бојовића 1А, 78000 Бања Лука
Декан	Др Срђан Душанић, редовни професор
Продекан за наставу	Др Драган Партало, доцент
Продекан за научноистраживачки рад и међународну сарадњу	Др Светлана Боројевић, ванредни професор