О Универзитету

Претходни називи универзитета:

• Универзитет у Бањалуци (7. 11. 1975 – 13. 12. 1979)
• Универзитет „Ђуро Пуцар Стари” (13. 12. 1979 – 22. 4. 1992)
• Универзитет у Бањој Луци   (22. 4. 1992 –)

---

Универзитет у Бањој Луци водећа је високошколска научно-образовна институција у Републици Српској и други по величини универзитет у Босни и Херцеговини. Основан је 7. новембра 1975. године, а његовом оснивању претходило је формирање неколико виших школа и факултета на овом простору. Приликом оснивања, у саставу Универзитета било је пет факултета – Електротехнички, Технолошки, Машински, Правни и Економски, као и три више школе. Медицински факултет основан је 1978. године, а остали факултети касније: Пољопривредни и Шумарски 1992, Филозофски 1994, Архитектонско-грађевински 1996, Природно-математички 1996, Академија умјетности 1999, Факултет физичког васпитања и спорта 2001, Филолошки, Факултет политичких наука и Рударски факултет 2009. те Факултет безбједносних наука 2017. године. Универзитет у Бањој Луци данас има 16 факултета, Академију умјетности и Институт за генетичке ресурсе.

Настава се изводи на 66 студијских програма првог циклуса студија, на 67 програма другог циклуса, уз два комбинована студијска програма, те на 13 студијских програма и једном комбинованом студијском програму трећег циклуса студија.Студијски програми углавном су организовани према тростепеном моделу 4+1+3, док је на неким факултетима присутан и модел 3+2+3.

Тренутно на Универзитету студира око 15.000 студената из свих крајева Републике Српске, али и из иностранства. Већина факултета Универзитета у Бањој Луци налази се у склопу два универзитетска кампуса, смјештена недалеко од обала ријеке Врбас, у непосредној близини центра града. У кампусима се налазе студентски домови са ресторанима, спортским теренима, студентским клубовима и Универзитетским рачунарским центром. Универзитет у Бањој Луци располаже свим неопходним просторним капацитетима, почевши од учионица и амфитеатара, преко читаоница и библиотека, до лабораторија и рачунарских сала. Укупна површина учионица износи око 16.000 m², а лабораторијског простора око 10.000 m². Већина учионица опремљена је видео-пројекторима и рачунарима за приказивање дигиталних наставних садржаја. Универзитет има и 20 рачунарских сала са 24-часовним приступом интернету. Библиотеке Универзитета посједују преко 200.000 књига, а претплаћене су и на велики број научних часописа. Од 2007. године Универзитет у Бањој Луци је интегрисан, са факултетима, Академијом умјетности и Институтом за генетичке ресурсе као чланицама. Радом Универзитета управљају Управни одбор, Сенат и ректор. Највише академско тијело Универзитета је Сенат.

Наиме, у складу са одредбама члана 53 Закона донесеног средином 2020. године, Сенат чине ректор, проректори, декани чланица Универзитета и директор Института за генетичке ресурсе, као и представници студената. Ранијим законским рјешењем, састав Сената био је друкчији. Чинило га је 29 чланова, и то: по један делегат академског особља из сваке организационе јединице, шест представника студената, ректор и четири проректора. У складу са Статутом Универзитета у Бањој Луци, ректор заступа и представља Универзитет и одговоран је за законитост рада и ефикасно пословање Универзитета. Ректор Универзитета у Бањој Луци је проф. др Радослав Гајанин, редовни професор Медицинског факултета. Он је 11. новембра 2017. изабран за вршиоца дужности ректора, а 21. марта 2018. за ректора Универзитета. Проф. др Радослав Гајанин је 29. новембра 2021. године добио повјерење Сената за мандатни период 2022–2026. године.

Визија развоја

Стратегија развоја Универзитета у Бањој Луци за период од 2017. до 2025. године утврђује стратешке циљеве у областима научноистраживачког рада, наставног процеса, међународне сарадње, трансфера знања и технологија у привреду и финансијске самоодрживости.

Универзитет постиже европске стандарде и доприноси укупном развоју знања, а кроз науку, истраживање, интернационализацију и иновације унапређује наставни процес и подстиче економски развој друштва.

Универзитет у свим научним областима образује међународно компетентан људски ресурс, способан да професионално и квалитетно одговори захтјевима модерне регионалне привреде.

Универзитет промовише највише међународне стандарде квалитета у науци, истраживању и образовању као темељ успјешног наставног процеса и самоодрживости. Усмјерен је ка интегрисању у ЕРА (European Research Area – ERA) и усвајању примјера добре праксе ЕХЕА (European Higher Education Area – EHEA). Образује будуће лидере и компетентне стручњаке, те у том смислу прихвата посебну одговорност за развој Републике Српске. Универзитет промовише друштво високих моралних вриједности, етичности и толеранције, градећи научне, образовне и културне мостове унутар Босне и Херцеговине, региона и свијета.

Општа стратешка начела

Универзитет je огледало Републике Српске, мјесто гдје се ствара и промовише наука, истраживање, иновативност и култура, значајни за идентитет народа који вијековима живи на овим просторима. Без свијести о властитом идентитету и култури, без уске повезаности науке и високог образовања, нема ни развоја привреде ових простора. Универзитет се развија и све боље је позициониран на свим свјетским ранг-листама.

Наука и истраживање представљају извор знања, у основи су наставне дјелатности и предуслов су самоодрживости високог образовања, као и друштвено-економског и цивилизацијског развоја друштва. Кључне ријечи у развоју Универзитета за наредни период јесу: научноистраживачки рад, квалитет наставног процеса, студент у центру, интернационализација, трансфер знања и технологија, функционална интеграција, самоодрживост. Универзитет је заузео нов поглед на однос између образовања и развоја, заснован на новој истраживачкој и развојној култури.

Сврха Универзитета јесте да допринесе стварању добробити: за истраживаче и наставни кадар, кроз производњу знања и истраживање; за студенте, кроз интеграцију нових знања у модерне студијске програме; за цијело друштво, кроз трансфер знања и технологија у привреду. Стога је развој људских ресурса као покретача и носиоца промјена у процесу изградње бољег Универзитета једно од наших најважнијих стратешких усмјерења. Универзитет је „магнет” за истакнуте међународне стручњаке, способне да окупе креативне људе са другачијим идејама, стручњаке који ће подстаћи оптимизам и изградити повјерење међу нашим партнерима. На тај начин Универзитет трасира правац ширег друштвеног развоја и служи као узор другим институцијама.

Универзитет подиже углед Републике Српске, успостављајући најбоље међународне везе и контакте, те промовише науку и умјетност у региону али и у цијелој Европи.

У наставном процесу и моделима реализације наставе промовишемо концепт „студент у центру учења”, уз јасно постављене и дефинисане исходе учења, који треба да буду одраз потреба друштва и наше економије. Човјек са квалитетним високим образовањем најбоља је инвестиција у будућност. Он је добродошао у својој средини, али је у исто вријеме и најбољи амбасадор у иностранству.