Наука
Хоризонт Европа
Хоризонт Европа (Horizon Europe) програм је нови програм Европске уније за истраживање и иновације након Хоризонта 2020 (Horizon 2020). Програм обухвата период од 2021. до 2027. године и има укупан индикативни буџет од 95.5 милијарди ЕУР. Током овог периода Европска комисија ће кроз предвиђене радне програме и позиве за пројекте финансирати научно-истраживачке, иновативне и пројекте изградње капацитета у свим научним дисциплинама и областима с посебним фокусом на интердисциплинарност и вођење рачуна о такозваним хоризонталним приоритетима попут отворене науке, родне равноправности и укључивања друштвених и хуманистичких наука. Крајњи циљ програма јесте да допринесе рјешавању проблема климатских промјена, остваривању циљева одрживог развоја Уједињених нација (UN’s Sustainable Development Goals) и побољшању конкурентности и раста Европске уније.
Хоризонт Европа почива на три основна стуба:
1. Изврсна наука: подржава истраживаче кроз Европски истраживачки савјет (European Research Council) и Марија Склодовска Кири (Marie Sklodowska-Curie) акције, те развој и употребу истраживачких инфраструктура (Research Infrastructures).
2. Глобални изазови и индустријска конкурентност Европе (Global Challenges and European Industrial Competitiveness): Директно подржава истраживачке пројекте који се односе на друштвене изазове (кроз посебно осмишљене тематске кластере), те успоставља „мисије” на нивоу ЕУ (попут борбе против рака или океана без пластике и сл).
3. Иновативна Европа (Innovative Europe): Циљ је учинити Европу лидером у иновацијама које креирају тржишта. Европски иновацијски савјет ће бити једна референтна тачка за технологије високог потенцијала и иновативне компаније са потенцијалом за унапрјеђење технологија и иновација.
Хоризонт Европа обухвата шест тематских кластера у оквиру којих се објављују позиви за пројекте којима се желе ријешити проблеми европских друштава:
• здравље (Health),
• култура, креативност и инклузивно друштво (Culture, Creativity and Inclusive Society),
• цивилна сигурност за друштво (Civil Security for Society),
• дигитализација, индустрија и свемир (Digital, Industry and Space),
• клима, енергија и мобилност (Climate, Energy and Mobility),
• храна, биоекономија, природни ресурси, пољопривреда и околина (Food, Bioeconomy, Natural Resources, Agriculture & Environment).
Поред споменутих тематских кластера и стубова на којима почива Хоризонт Европа програм, исти у свом оквиру садржи и посебан фокус на ширење учешћа и јачање Европског истраживачког простора (Widening participation and Strengthening of the European Research Area). Циљ је смањити постојећи јаз у истраживању и иновацијама за циљне земље (13 „нових чланица ЕУ” и придружене земље). Начин на који се жели постићи смањење јаза јесте кроз:
• Пружање подршке за изградњу и надградњу научне изврности у циљаним земљама
• Пружање подршке учешћу у Хоризонт Европа програму
• Пружање подршке изградњи и очувању колаборативних веза са ЕУ партнерима.
Један од услова Хоризонт Европа програма од 2022. године јесте да ће све јавне институције које желе да учествују у програму морати да имају развијене Акционе планове за родну равноправност. Коначно, сви пројекти реализовани у оквиру Хоризонт Европа програма мораће да поштују принципе отворене науке и обавезно објављују резултате истраживања у формату отвореног приступа (тамо гдје је то могуће, уз поштовање ограничења када су у питању рецимо патенти).
Босна и Херцеговина је приступила Хоризонт Европа програму као придружена чланица са пуноправним учешћем у свим пројектима.
Корисна књига о Хоризонт Европа програму доступна на српском језику:
Drljača, D. (2021). Program Horizont Evropa 2021-2027: naredna generacija istraživanja i inovacija. Univerzitetski klinički centar Republike Srpske.
Циљ аутора књиге, Далибора Дрљаче, јесте да кроз ову публикацију првенствено приближи садржај и структуру програма, те корака за аплицирање према истом, академској заједници у Републици Српској и БиХ, а како би истраживаче инспирисао за учешће у Хоризонт Европа програму.
Учешће Босне и Херцеговине у Хоризонт 2020 програму: https://webgate.ec.europa.eu/dashboard/sense/app/a976d168-2023-41d8-acec-e77640154726/sheet/0c8af38b-b73c-4da2-ba41-73ea34ab7ac4/state/0
Учешће Универзитета у Бањој Луци у ФП7 и Хоризонт 2020 програму:
Листа УНИБЛ пројеката у Х2020:
Детаљи учешћа УНИБЛ у Х2020:
https://webgate.ec.europa.eu/dashboard/sense/app/a22d6695-65d1-4f7a-a06f-b5bf3f3cc59c/sheet/bd74d193-03ef-418b-b9f1-2000691598a9/state/0
„Lear особа“ на Универзитету у Бањој Луци је проф. др Александар Остојић.