Машински факултет

Историја Машинског факултета у Бањој Луци почиње иницијативом Скупштине општине Бања Лука, која је на засједању 3. фебруара 1971. године формирала Комисију за развој виших и високих школа, с приоритетним задатком оснивања студија машинства у Бањој Луци. Као резултат интензивних активности у погледу успостављања контаката и преговора са Машинским факултетом Универзитета у Сарајеву и привредницима регије Бања Лука, донесена је одлука да се као најприхватљивије рјешење предложи формирање одјељења Машинског факултета Сарајево у Бањој Луци. Уз присуство представника града Бања Лука, Универзитета у Сарајеву, привредних организација, као и наставника и студената прве генерације, свечано отварање Одјељења Машинског факултета у Бањој Луци обављено је у октобру 1971. године у амфитеатру Техничке школе. Прва генерација новооснованог одјељења Машинског факултета бројала је 155 студената. Оснивању и успјешном развоју Машинског факултета погодовао је интензиван процес индустријализације, који је захтијевао све већи број машинских инжењера.

Почетком 1974. године Машински факултет у Сарајеву трансформише се у организацију удруженог рада с три основне организације удруженог рада. У складу с тим, Одјељење Машинског факултета у Бањој Луци прераста у ООУР и формира све пратеће органе управљања према тадашњем Закону о удруженом раду. Захваљујући формирању Универзитета у Бањој Луци, програму развоја виших и високих школа, али и схватању значаја развоја сопственог инжењерског кадра те примјене њиховог стеченог знања за убрзани економски развој, Збор радних људи ООУР Машински факултет у Бањој Луци донио је 7. фебруара 1975. године Одлуку о издвајању ООУР Машински факултет из састава Машинског факултета у Сарајеву и формирању радне организације Машински факултет у Бањој Луци. Након обављених припрема у вези с обезбјеђењем услова за почетак рада те прибављања свих потребних сагласности, на свечаном скупу 18. октобра 1975. године званично је конституисан Машински факултет у Бањој Луци с потпуном одговорношћу.

Будући да Машински факултет није располагао сопственим простором, предавања за студенте прве генерације организована су у амфитеатру средње Техничке школе у Бањој Луци. Већ послије пола године, тачније у јануару 1972. године, Машински факултет усељава се у зграду Више пољопривредне школе, коју је САП Војводина поклонила граду Бањој Луци послије катастрофалног земљотреса 1969. године. На приједлог Комисије за развој виших и високих школа, СО Бања Лука 25. маја 1973. године поменуту зграду додјељује Машинском и Технолошком факултету. Факултет је у овој згради на располагању имао четири амфитеатра са по 126 мјеста, потпуно опремљену лабораторију за обраду резањем и алатне машине те помоћне просторије.

Међутим, овај почетни простор није био довољан за потребе функционисања Факултета, тако да је управа улагала велике напоре како би од државе добила материјална средства за рјешавање тог проблема. Године 1981. завршена је доградња постојећих објеката, те је Машински факултет добио канцеларијске просторе за наставнике, велики амфитеатар капацитета 320 мјеста, простор за библиотеку, три сале за техничко цртање те лабораторијске просторе. Иако је дио простора и даље дијелио са Технолошким факултетом, усељењем у нову зграду Машински факултет коначно је добио адекватан смјештај, примјерен потребама наставног кадра и студената, што је резултирало много квалитетнијим извођењем наставе. Као што је претходно и наглашено, образовање у области машинства у Бањој Луци почиње академске 1971/72. године. Настава је извођена на два смјера редовног студија високе спреме, и то производном и конструкционом, по наставном плану и програму од осам семестара, односно четири године. Прве постдипломске студије на Машинском факултету отпочеле су академске 1985/86. године, а изводиле су се на седам смјерова са 10 усмјерења. Академске 1992/93. одговарајућим измјенама наставног плана и програма прешло се на петогодишње студије од десет семестара, при чему су се у девет семестара изводила предавања, док је десети семестар био предвиђен за израду дипломског рада. Наставa се изводила на два одсјека – Производном машинству и Термотехници и моторизацији, уз напомену да је прва и друга година била заједничка за оба одсјека. Осим на ова два, од академске 2001/02. године студенти су могли да бирају студије на још два одсјека: Механичкој преради дрвета и Заштити на раду. Од академске 2004/05. године почиње пилот-пројекат трансформације наставних планова и програма по болоњском моделу: 3,5 + 1,5 + 3 (3,5 године – I циклус студија, 1,5 година – II циклус студија, 3 године – III циклус студија). Школске 2006/07. извршена је нова организација студија, тако да се уводи модел 3+2+3 (I циклус – три године, II циклус – двије године и III циклус – три године). Машински факултет је, у сарадњи са Архитектонско-грађевинско-геодетским факултетом у Бањој Луци, развио и Мастер студије енергетске ефикасности у зградарству, које су настале као резултат праћења савремених трендова у енергетици, присутних већ дужи низ година у земљама Европске уније, као и трендова у нашој земљи. У сарадњи са Електротехничким, Архитектонско-грађевинско-геодетским и Технолошким факултетом Универзитета у Бањој Луци, Машински факултет организује и докторске студије под називом Обновљиви извори енергије и еколошко инжењерство. Будући да се области обновљивих извора енергије и заштите животне средине данас значајно прожимају, при чему их повезује концепт одрживог развоја, те да је ријеч о интердисциплинарној области, први су пут на Универзитету у Бањој Луци организоване комбиноване студије у којима су интерес нашла поменута четири факултета.

Од академске 2016/17. године на снази је нова организација студија према моделу 4+1+3, а она има за циљ да Машински факултет у Бањој Луци постане савремен, флексибилан, ефикасан и конкурентан, али и да истовремено удовољи захтјевима привреде.

Машински факултет настао је на основу потреба друштва и привреде, због чега је од самог оснивања један од његових основних циљева било повезивање науке и привреде. Сарадња са привредним субјектима који су остваривали изузетан напредак у развоју, као што су „Чајавец”, „Јелшинград”, „Универзал”, „Инцел” итд., допринијела је проширењу дјелатности и успостављању темеља научноистраживачког рада Машинског факултета.

У том смислу, од оснивања Факултета до данас реализован је велики број научноистраживачких пројеката, како националних тако и међународних, а кроз њих је Факултет у значајној мјери успио да изгради инфраструктуру и развије стручни кадар. У току развоја Факултета предуслови за развој научноистраживачког рада непрекидно су се побољшавали, али ипак никада нису били такви да омогуће испољавање истраживачког потенцијала наставног кадра у пуној мјери.

Посебно је проблематична била опремљеност лабораторија савременом експерименталном опремом, која би омогућила реализацију сложених научноистраживачких пројеката.

Телефон	+387 51 433 000
Факс	+387 51 465 085
Веб-сајт	www.mf.unibl.org
Е-пошта	info@mf.unibl.org
Адреса	Булевар војводе Степе Степановића 71, 78000 Бања Лука
Декан	Др Александар Милашиновић, редовни професор
Продекан за наставу	Др Зорана Танасић, ванредни професор
Продекан за научноистраживачки рад и међународну сарадњу	Др Стево Боројевић, ванредни професор