Легати Електротехничког факултета

Легат Војислава Кецмана и Ане, рођене Жигић, Кецман

 

Легат Војислава и Ане, рођене Жигић, Кецман садржи близу 1000 публикација које покривају велик број области природних, техничких и хуманистичких наука. Садржајем су највише заступљене различите области вјештачке (умјетне) интелигенције (ВИ), математике, аутоматског управљања, идентификације система, роботике, те теорије сигнала и динамичких система. Најзначајније мјесто заузимају наслови повезани са теоријом ВИ и њеном примјеном у областима управљања, класификације података, рударења података и претраживања веома великих скупова података. Такође, машинско учење је заступљено референтним и значајно цитираним насловима. Сходно професионалном интересу професора Кецмана у појединим периодима његове академске и стручне каријере, одређен број наслова посвећен је садржајима из специфичних области машинства, физике и електроенергетике. Слику о професору Кецману као особи широких и разнородних интересовања употпуњују наслови из историје, економије, књижевности и филозофије.

У легату су заступљени српски, руски, енглески, њемачки и пољски језик, а његово установљење на Универзитету у Бањој Луци помогли су професори Игор Крчмар, Милорад Божић, Петар Марић и магистар Велибор Ђалић.

Ана је рођена у Загребу, а Војислав у Сплиту. Основну школу, гимназију, факултет и докторат завршио је у Загребу. Своју каријеру универзитетског наставника и истраживача започео је на Факултету стројарства и бродоградње Свеучилишта у Загребу, наставио на Универзитету у Окланду на Новом Зеланду, а пензионисан је као редовни професор Вирџинија Комонвелт Универзитета (Virginia Commonwealth University, VCU) у Ричмонду, Вирџинија, САД, гдје је добио и звање професора емеритуса. Додатно, био је директор Лабораторија за алгоритме учења и примјене при Одсјеку за рачунарске науке на VCU. Као гостујући професор Фулбрајтовог програма годину дана радио је на чувеном Масачусетском институту за технологију (Massachusetts Institute of Technology, MIT). И Њемачка фондација за науку (Deutsche Forschungsgemeinschaft, DFG) подржала је његову једногодишњу професуру на Техничком универзитету у Дармштату. Фондација Конрад Цузе (Konrad Zuse) омогућила је проф. Кецману позицију гостујућег професора на Универзитету за примијењене науке у Хајлброну, Њемачка. Био је и професор на Универзитету примијењених наука у Берлину и Зосту, ДААД стипендиста на Универзитету у Штутгарту, Њемачка, као и гостујући истраживач на Универзитету Дрексел, Филаделфија, САД.

Проф. Кецман је, на српском, њемачком и енглеском језику, објавио више истраживачких извјештаја и око 150 радова у међународним научним часописима, те развио програме у подручју машинског учења и умјетне, тј. вјештачке интелигенције. Написао је неколико књига. Свјетски најпознатија је „Учење и меко рачунањеˮ, у оригиналу „Learning and Soft Computingˮ, која се користи(ла) на скоро 100 универзитета широм свијета, од чега на 20 универзитета у САД. Носилац је два патента. Одржао је и много предавања по позиву, од којих су најзначајнија на: МИТ-у, Московском инжењерско-физичком институту МИФИ, Харварду, Универзитету Калифорније у Санта Барбари, Ратгерс универзитету у Њу Џерсију, САД, Хумболтовом универзитету из Берлина, на универзитетима у Бремену, Дрездену, Дармштату, Клаусталу и Ахену из Њемачке, Научном институту за системе знања из Мастрихта, Холандија, те на универзитетима у Мелбурну, Ваикату, Сингапуру, Грацу, Новом Саду и Бањој Луци. Ту и тамо напише и покоју пјесму.

По пензионисању се вратио у свој Дринић и тако довршио пут око свијета. У случају професора Кецмана пензија није мировина. Он и даље ради као наставник на универзитетима у региону, подучава своје сусељане, поготово оне основног и средњег школског узраста, а Ана и он пазе и чувају Јелицу, њено ждребенце Кају и боре се за очување љепоте природе дринићко-петровачког краја.

Локација: Библиотека Електротехничког факултета Универзитета у Бањој Луци