Академска заједница о Нацрту Устава Републике Српске
АктуелноАкадемска заједница Универзитета у Бањој Луци (УНИБЛ) одржала је 10. априла 2025. године стручну расправу поводом Нацрта Устава Републике Српске.
Учесници расправе, одржане на Факултету политичких наука, изнијели су своје ставове, приједлоге и коментаре с циљем доприноса унапређењу овог важног документа за будућност Републике Српске.
Ректор Универзитета у Бањој Луци проф. др Радослав Гајанин изјавио је да је процес израде новог устава Републике Српске једна од најважнијих тема за будућност друштва и саме Републике Српске, те истакао значај укључивања академске заједнице у овај процес.
„Високошколске институције имају задатак да анализирају искуства других земаља и идентификују најбоље праксе у уставном дизајну, те да понуде научно утемељена рјешења за сложена питања која стоје пред нашим друштвом”, поручио је Гајанин.
Према његовим ријечима, универзитети представљају мост између теорије и праксе, и као такви треба да буду платформа на којој ће се окупљати политичари, правници, економисти, политиколози, представници цивилног друштва и други релевантни актери, с циљем заједничког развоја устава који ће одговарати потребама свих грађана.
„Академске институције имају кључну улогу у процесу креирања и развоја новог устава, функционишући као неутрални стручни форум који обезбјеђује научну основаност, инклузивност и дугорочну одрживост уставних рјешења”, истакао је Гајанин.
Ректор је додао да „правни факултети и истраживачки центри доприносе, кроз критичку анализу постојећих норми, за компаративна проучавања успјешних модела и разраду приједлога прилагођених домаћем контексту”. Такође, истакао је да „академска заједница треба да служи као мост између власти, грађана и међународних актера, организујући јавне дебате, едукацију о уставним принципима и пружајући стручне експертизе”.
Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске доц. др Жељко Будимир рекао је да је дошло вријеме да се донесе нови устав, првенствено због бројних интервенција на изворни текст, те да је опција и расписивање референдума о овом питању.
„Можемо рећи да је ово континуитет уставне праксе. С обзиром на интервенције и промјене у Уставу, дошло је вријеме за једну општу, јавну, стручну и академску расправу, да знамо шта требамо радити са овим најважнијим правним и политичким актом”, рекао је Будимир.
Он је указао на то да је важно да у расправи учествује стручна и академска јавност, истакавши да „Нацрт устава пролази сву потребну процедуру”.
„Ништа не кријемо и намјере су врло јасне. Желимо устав који је усклађен са Уставом БиХ, односно Анексом IV Дејтонског мировног споразума”, рекао је министар Будимир.
Декан Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци проф. др Ранка Перић Ромић изјавила је да „нема никаквих разлога да се дижу било какве тензије због доношења новог устава Републике Српске, јер је то у суштини враћање на оно што је изворно било написано у Уставу Српске, а који је био усаглашен са Уставом БиХ”.
Проф. Перић Ромић је рекла да је Устав Српске донесен 1992. године и да је до сада претрпио више од 80 интервенција високих представника, који нису имали овлашћења за то.
„Потпуно је природно, а и законска је обавеза сваке земље да уређује своја уставна питања”, рекла је она.
Декан Правног факултета УНИБЛ проф. др Зоран Васиљевић рекао је да Устав Републике Српске представља њену својеврсну личну карту, јер садржи њена најважнија обиљежја и организацију најважнијих правних института који се даље разрађују подробније другим актима ниже правне снаге.
„Устав Републике Српске треба да садржи одредбе које су довољно прецизне, јасне, свеобухватне, али изнад свега – израз воље грађана територије на коју се тај устав односи, а која се манифестује путем њихових представника који су легално и легитимно изабрани”, рекао је проф. Васиљевић.
Он је истакао да свака јавна или стручна расправа треба дати допринос да ови стандарди у што већој мјери буду испуњени, изразивши очекивање да ће у томе учествовати и академска заједница.
Професор уставног права др Миле Дмичић, изјавио је да „сви народи имају право на самоопредјељење” и нагласио да се „то право заснива на слободи одређивања свог политичког статуса, као и економског, социјалног и културног развоја”.
„Управо полазећи од тих основа, нови устав Републике Српске представља континуитет, али много снажније изражава опредјељење за успостављање још чвршће подлоге за најелитнији дио уставних текстова”, рекао је професор Дмичић и навео да нови устав изражава опредјељење и за уставни, правни и политички систем и поредак, за нужно потребан наглашен идентитет и субјективитет Републике Српске, њен државотворни статус и положај у оквиру државне заједнице, али и положај државотворног дијела који у сложеној држави мора да има основни изворни дејтонски статус.
Правобранилац Републике Српске доц. др Милимир Говедарица рекао је да ће завршна расправа о нацрту новог Устава Републике Српске бити одржана идуће седмице у Културном центру ,,Бански двор'' у Бањој Луци.
Догађају су присуствовали и проректори Универзитета: проф. др Милица Балабан, проф. др Александар Остојић, проф. др Далибор Кесић, генерални секретар Универзитета мр Ђорђе Маркез, помоћник министра за високо образовање Јелена Старчевић и други.
Подсјећамо, Народна скупштина Републике Српске је 13. марта ове године утврдила Нацрт Устава, који је упућен у јавну расправу у трајању од 30 дана.
Фото: Д. Десница