Промовисана књига Александра Новачића

Промоција књиге "Си Ђинпинг-Кинески сан" аутора Александра Новачића, дугогодишњег новинара Танјуга у Пекингу одржана је 14. марта 2019. године у просторијама Академије наука и умјетности Републике Српске.

Књига говори о успону Си Ђинпинга, предсједника НР Кине, промјенама у овој земљи у прошлом, али и овом вијеку. Књига иначе, садржи и лични печат аутора који је био свједок многим догађајима који су исписали савремену кинеску историју.

Животни пут Си Ђинпинга обиљежиле су велике наде педесетих година прошлог вијека, мрачни догађаји шездесетих, побједа разума седамдесетих, те вртоглави економски и друштвени напредак осамдесетих, наводи се у уводу књиге.

Си је дошао на чело Кине након што је она већ постала друга свјетска сила, с амбицијом да је преобрати у водећу снагу свијета. Књига говори о томе колико се Кина посљедњих година промијенила и шта њена драматична промјена значи за свијет.

"То није класична биографија Си Ђинпинга, предсједника Кине. То је прича и о њему и о његовом животу, али више прича о Кини, о савременој Кини, о њеним проблемима и о путевима даљег развоја, о дилемама, о односима са свијетом", казао је Новачић.

На промоцији своје књиге, Новачић је навео и да економски пројекат „Један појас, један пут“ представља алтернативу садашњем свјетском поретку и да нуди сарадњу од обостране користи партнера, без политичких или идеолошких услова.

Организатори овог предавања су Конфуцијев институт и Факултет безбједносних наука Универзитета у Бањој Луци.

Биографија Александра Новачића

Александар Новачић је новинар са петнаестогодишњим искуством дописника из Пекинга. Дипломнирао је политичке науке на Универзитету у Београду. Низ година је радио у југословенској новинској агенцији ТАНЈУГ и агенцији Бета. Био је дописник из Кине и за агенцију Фонет, листове Борба, Наша Борба, Вечерње новости, Нова Македонија и недјељник НИН.

У Кину је први пут као дописник дошао 1976., у години Великог тангшанског земљотреса, смрти Мао Цетунга, хапшења „Четверочлане банде“ и краја Културне револуције. Од тада је из прве руке извјештавао о процвату „Кинеског прољећа“ и био је међу првим страним дописницима који су посјетили „затворене“ кинеске провинције и зоне првих економских реформи.