Канцеларија проректора за научноистраживачки рад и развој

Научноистраживачка активност на универзитетима обухвата фундаментална, развојна и апликативна истраживања. Резултати научноистраживачке дјелатности укључују елементе новине, а вреднују се рецензентским поступком и објављивањем у научним публикацијама. Универзитет у Бањој Луци, као научно-наставна установа, стално је повећавао своје капацитете за научноистраживачки рад. Број дипломираних студената, одбрањених специјалистичких и магистарских радова и докторских теза из године у годину се повећава. Предуслови за научноистраживачку дјелатност јесу: адекватан лабораторијски простор, опремљене библиотеке и савремена техничка помагала, која ће олакшати презентовање постигнутих резултата. Универзитет у Бањој Луци располаже адекватним лабораторијским простором и опремом, али с обзиром на технолошки и технички развој, потребна су непрекидна материјална улагања како би се пратили свјетски трендови.
Институти формирани на нивоу Универзитета омогућују мултидисциплинарна истраживања. Задаци института су да обављају основна, развојна и примијењена истраживања. У својој академској пракси и истраживачким пројектима они демонстрирају комбинацију учења и истраживања сa вишеструком одговорношћу: да уче и пројектују, да чувају традицију, али и да буду иновативни. Формирање института на Универзитету у Бањој Луци започело је прије 20 година година, а највећи број је формиран од 2002. до 2007. године. Универзитет је преко својих истраживача био укључен у међународне и домаће пројекте, а међу њима се, по величини повучених средстава, издвајају они које је финансирала Европска комисија (ФП пројекти, Хоризонт 2020). Универзитет у Бањој Луци, на принципима Болоњске декларације, организује наставу на првом, другом и трећем циклусу студија. Укључивање студената другог и трећег циклуса студија у научноистраживачки рад не представља проблем, јер ће он бити саставни дио њиховог завршног рада. Студенти првог циклуса, према Закону о научноистраживачком раду, треба да се постепено укључују у процес научноистраживачког рада. Овакав вид укључивања одвија се под руководством наставника и сарадника. Успјешна сарадња наставног особља са студентима довела је до тога да се наши студенти појављују на међународним студентским конференцијама са запаженим радовима. Руководство Универзитета, у сарадњи са Студентским парламентом и студентским организацијама факултета односно Академије умјетности, организује научно-стручни скуп „Студенти у сусрет науци”.

Универзитет у Бањој Луци много пажње посвећује свом кадру јер је он веома важан за одрживост, даљи развој и напредовање Универзитета. Потписао је Декларацију о посвећености Европској повељи за истраживаче и Кодексу за запошљавање истраживача 30. јануара 2013. године, као прва установа из Републике Српске и Босне и Херцеговине која се прикључила овој европској иницијативи. Тиме се Универзитет у Бањој Луци придружио породици од, тренутно, 1216 европских институција које желе да осигурају квалитетно пословно окружење за своје истраживаче. Универзитету у Бањој Луци Европска комисија додијелила је априла 2015. године Лого изврсности у истраживању (HR Excellence in Research), чиме је он постао прва научноистраживачка институција у Републици Српској и Босни и Херцеговини која је носилац поменутог знака, a тиме и једна од 513 установа у свијету која је задовољила строге критеријуме додјељивања. Додијеливши му HR лого, Комисија је одала признање Универзитету за посвећеност принципима Европске повеље за истраживаче и Кодексу за запошљавање истраживача, као и за опредијељеност да се постигне поштено и транспарентно запошљавање и конкурсна процедура за пријем истраживача. Лого изврсности подразумијева да се Универзитет у Бањој Луци придржава стандарда које је прописала Европска унија када је ријеч о правима и обавезама истраживача и да су процедуре запошљавања на Универзитету усаглашене са оним европским. Овај лого значајно је признање за Универзитет, али истовремено и обавеза, јер подразумијева спровођење свих мјера из Акционог плана насталог на основу резултата анкете о Европској повељи истраживача и Кодексу на Универзитету у Бањој Луци.
Универзитет у Бањој Луци подржава принципе на којима се заснива отворена наука, а који се примјењују на цјелокупан процес продукције научних, али и умјетничких резултата, од обезбјеђивања средстава и испуњавања захтјева финансијера (нпр. у оквиру програма Хоризонт 2020) до депоновања научних радова, примјене резултата истраживања у пракси и праћења ефеката научног рада. Принципи отворености имају за циљ да науку учине транспарентнијом, видљивијом, ефикаснијом, праведнијом и демократичнијом.
Отворена наука се најчешће повезује са отвореним приступом публикацијама, али је сам појам много шири и обухвата већи број принципа, као што су: отворени подаци, отворено рецензирање, отворена методологија. Иако је идеја отворене науке једноставна, примјена њених принципа сложен је процес који захтијева постојање одговарајуће техничке инфраструктуре, законских регулатива и компетенција. Имплементацијом NI4OS пројекта (National Initiatives for Open Science in Europe), Универзитет исказује посвећеност принципима европског облака отворене науке (EOSC).

Универзитет у Бањој Луци придружио се институцијама потписницама Берлинске декларације о отвореном приступу научном знању 2016. године. Потписници Берлинске декларације су водећи свјетски универзитети, научне установе и фондације. Мисија ширења знања само је дјелимично испуњена ако информације нису широко и једноставно доступне друштву. Стога се на овај начин пружају могућности ширења знања не само помоћу класичних форми него све више и преко парадигме отвореног приступа преко интернета. Универзитет у Бањој Луци је на Генералној скупштини OpenAIRE-а одобрен за члана ове европске истраживачке мреже јануара 2020. године. Циљ OpenAIRE-а је да науку учини отвореном и транспарентном, да омогући иновативне начине комуницирања и праћења истраживања те преобрази друштво путем потврђених научних знања. Платформа омогућава грађанима, едукаторима, донаторима, државним службеницима и привреди да пронађу начине да науку учине корисном за себе, своје радно окружење и друштво. Мрежа омогућава истраживачима, фондацијама и истраживачким администраторима да лако прихвате отворену науку. На 26. сједници, одржаној у марту 2014. године, Сенат Универзитета у Бањој Луци, у складу са Статутом Универзитета и Правилником о публиковању научних публикација Министарства науке и технологије Републике Српске, усвојио je Правилник о издавачкој дјелатности Универзитета у Бањој Луци. Правилником се уређују општи услови и начин објављивања публикација у оквиру издавачке дјелатности Универзитета, али и стандарди квалитета који треба да се испуне током употребе у образовно-стручном, образовно-научном, односно образовно-умјетничком раду на Универзитету у Бањој Луци и његовим организационим јединицама. Њиме се, такође, утврђују стандарди у вези са обезбјеђењем и провјером квалитета публикација које издају Универзитет и његове организационе јединице. Издавачка дјелатност Универзитета обухвата објављивање свих штампаних, аудио-визуелних, дигиталних и електронских публикација: књига, превода вриједних књига, уџбеника, монографија, зборника радова, извјештаја са конференција, конгреса и симпозијума који су одржани у организацији Универзитета или је Универзитет био суорганизатор, затим часописа, сепарата, каталога, проспеката, плаката, летака, разгледница, календара, микрофилмова, видео и тонских записа, као и издања на електронским медијима: CD, виртуелне публикације на интернету, дјела која се објављују на интернет страницама. У складу са Правилником именована је и Комисија за издавачку дјелатност на Универзитету у Бањој Луци. Комисија за издавачку дјелатност Универзитета је стручно тијело Универзитета, а чине је проректор за научноистраживачки рад и развој Универзитета, проректор за наставу и студентска питања те 7 чланова, с тим да се води рачуна о томе да из сваке научне области буде заступљен по један представник. Од 2014. године Универзитет у Бањој Луци учествује као самосталан излагач на Међународнoм сајму књига у Бањој Луци, али и на Међународном сајму књиге у Београду, гдје излаже на штанду Представништва Републике Српске у Србији. Током претходних шест година интензивирала се издавачка дјелатност на свим организационим јединицама Универзитета. Протекле двије године Универзитет у Бањој Луци, на позив Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку дјелатност АП Војводине и руководства Универзитета у Новом Саду, поред тога што је представљао факултете и студијске програме, промовисао је и своју издавачку дјелатност на Међународном сајму образовања „Путокази”. Важно је истакнути да je осам библиотека са организационих јединица Универзитета укључено, кроз двије фазе, у систем COBISS RS, и то у оквиру сарадње Универзитета у Бањој Луци и ЈУ Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, у виду Пројекта Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске – COBISS RS. У овај систем укључене су библиотеке Факултета политичких наука, Архитектонско-грађевинско-геодетског, Правног, Пољопривредног, Економског, Технолошког, Медицинског и Филолошког факултета те Института за генетичке ресурсе. Од 2015. године до данас примјетно је увећан број библиотека, тачније са 14 на 19, са знатно проширеним капацитетом не само наставних и научних публикација него и читаоница, као и константним осавремењивањем неопходне опреме за што ефикаснији рад библиотекара, а самим тим и библиотека. Значајно обогаћивање библиотечких фондова свих организационих јединица реализовано је и 2017. године, када је приватна компанија „Елеа” из Брчког донирала 867 изузeтно вриједних књига (594 наслова) свјетски реномираних издавача. Потребно је напоменути да у просторијама Филозофског факултета функционише и Аустријска библиотека, у којој се налази преко 5000 књига из аустријске књижевности и историје, лингвистике, социологије, политичких наука, економије и права. Фонд ове библиотеке садржи и носаче звука, али и збирку из једне приватне аустријске библиотеке с интернационално-хуманистичким фокусом. Задатак Аустријске библиотеке је и да организује културне догађаје и друге активности.
На Универзитету тренутно постоји 12 часописа, који су, према актуелној ранг-листи Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске односно према Правилнику о публиковању научних публикација, категоризовани у прве три категорије – четири часописа налазе се у првој, шест у другој и два у трећој категорији. У најави је оснивање или поновно покретање рада још неколико часописа на Универзитету.
У склопу издавачке дјелатности такође је направљен велики корак потписивањем Берлинске декларације о отвореном приступу научном знању, а у складу са одлуком Сената из 2016. године, те је самим тим Универзитет постао дијелом иницијативе. Основни циљеви ове декларације односе се на то да се научна дискусија промовише и постане доступна што широј јавности захваљујући могућностима које доноси електронска комуникација, а које се константно повећавају. 
Сагласно томе, Берлинска декларација дефинише садржаје који треба да буду објављени према принципима отвореног приступа. Прилози са отвореним приступом укључују изворне резултате научних истраживања, необрађене податке и метаподатке, изворе, дигиталне приказе сликовног и графичког материјала и научну мултимедијалну грађу. У складу с овом одлуком, Универзитет у Бањој Луци успоставља Дигитални репозиторијум докторских дисертација, а убрзо и магистарских и мастер радова. Успостављањем система Phaidra у оквиру Tempus пројекта „Нови сервиси на универзитетима Западног Балкана” (Permanent Hosting, Archiving and Indexing of Digital Resources and Assets), захваљујући подршци Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” у Београду, реализовано је дигитално похрањивање докторских и мастер/магистарских радова у складу са Правилником о садржају, изгледу и дигиталном репозиторијуму докторских дисертација (усвојеном 2016. године) и Правилником о садржају, изгледу и дигиталном репозиторијуму мастер/магистарских радова (усвојеном 2017. године), чиме је, поред дигитализације докторских и мастер/ магистарских радова у складу са одредбама ових правилника, реализована и униформност њиховог садржаја и изгледа Важан искорак у модернизацији, развоју и унапређењу научноистраживачке и издавачке дјелатности на Универзитету свакако представља и куповина софтвера iThenticate, намијењеног препознавању плагијата. Реализација ове активности поспјешена је усвајањем Правилника о Поступку провјере оригиналности завршних радова студената на другом и трећем циклусу студија (2017. године) и Одлуком Сената Универзитета да се употреба софтвера прошири на провјеру радова који се објављују у свим часописима и зборницима радова што их издају организационе јединице на Универзитету (2019. године). 
У наредном периоду највећи изазов у области издавачке дјелатности на Универзитету свакако ће представљати осавремењивање библиотечког простора и читаоница, као и дигитализација библиотека на свим организационим јединица Универзитета. 
Канцеларија за научноистраживачки рад и развој у надлежности је проректора за научноистраживачки рад и развој. Поред проректора, Kaнцеларија има два виша стручна сарадника, и то за научноистраживачки рад и развој те за издавачку дјелатност.

---

Проф. др Александар Остојић
Проректор за научноистраживачки рад и развој
Телефон: +387 51 321 172
Е-пошта: aleksandar.ostojic@agro.unibl.org 
                prorektor.nir@unibl.org 

Мр Драгана Радуловић 
Виши стручни сарадник за научноистраживачки рад и развој 
Телефон: +387 51 321 173
Е-пошта: nir@unibl.org

Александра Стојковић
Виши стручни сарадник за издавачку дјелатност
Телефон: +387 51 321 277
Е пошта: aleksandra.stojkovic@unibl.org