ПС1-СП12О - Статистика у психологији 2

Спецификација предмета
Тип студија	Академске студије првог циклуса
Студијски програм	Психологија
Назив	Статистика у психологији 2
Акроним	Статус предмета	Семестар	Фонд часова	Број ЕСПБ
ПС1-СП12О	обавезан	2	2П + 3В	6.0
Наставници
Наставник (предавач)	проф. др Синиша Лакић
Наставник/сарадник (вежбе)	Милана Дамјенић Михалџић, ма
Условљност другим предметима				Облик условљености
Статистика у психологији 1.				За приступање полагању је неопходно имати положен предмет Статистика у психологији 1.
Циљеви изучавања предмета
Циљеви предмета су да студенти стекну знања о функцији, теоријској позадини, дометима и ограничењима употребе формалног квантитативног закључивања у психологији на основу података прикупљених у научним истраживањима, као и да усвоје логичко-појмовна и стручно-техничка знања о дијапазону приступа статистици закључивања у научним истраживањима (тестирање нулте хипотезе, интервали повјерења, мета-аналитички приступ, Бејсијанска статистика).
Исходи учења (стечена знања)
Након успјешно положеног предмета, студенти ће моћи: објаснити основне поставке теорије вјероватноће, механизме њене примјене у статистици закључивања, као и актуализоване дилеме у погледу употребе различитих метода статистичког закључивања; користити изведенице статистичког софтвера R за тестирање основних хипотеза преваленције, разлика и повезаности у психолошким истраживањима, познавајући притом теоријску позадину кориштених тестова; навести предуслове за кориштење основних статистичких тестова и провјерити њихову испуњеност у статистичком софтверу; у реалистичном контексту мање комплексних психолошких истраживања бирати адекватне тестове статистичког закључивања познавајући њихове предности и ограничења и заговарати кориштње различитих статистичких приступа; стручно интерпретирати резултате основних статистичких тестова и саопштити их у адекватној писменој форми, поштујући конвенције научних часописа; критички судити о резултатима основних статистичких тестова које презентују други аутори.
Садржај предмета
Основни концепти теорије вјероватноће. Статистичке хипотезе. Тестирање хипотеза путем P-вриједности. Стандардна грешка. Израчунавање P-вриједности за хипотезе преваленце са једном дихотомном или нумеричком варијаблном. Значај, предности и ограничења P-вриједности и тестирања нулте хипотезе. Статистичке грешке Типа 1 и Типа 2. Погрешна тумачења P-вриједности. Детерминанте P-вриједности. Упитне истраживачке праксе у вези са израчунавањем P-вриједности. Алтернативе P-вриједностима. Репликативна истраживања. Стандардизоване мјере величине ефекта, предности и ограничења. Статистичка моћ. Интервали повјерења. Мета-аналитички приступ статистичком закључивању: пондерисање, модели, графикчи прикази, модераторске варијабел, предности и ограничења. Бејсијански приступ статистичком закључивању: претходне и накнадне вјероватноће, Бејсов фактор, увјерљиви интервали, предности и ограничења. Kриза репродуцибилности у квантитативној психологији. Пререгистрована истраживања. Значај документовања статистичке анализе, доступности података и статистичког кода. Анализа основних категоричких нацрта: нацрти са једном и двије варијабле. Анализа корелационо-регресионих нацрта: корелације, парцијалне и семи-парцијалне корелације, мултипла линеарна регресија. Анализа основних факторских нацрта са независним групама. Анализа двофакторских нацрта. Анализа основних поновљених нацрта. Анализа основних мјешовитих нацрта. Типологија и третирање недостајућих података.
Методе извођења наставе
Предавања, вјежбе са коришћењем статистичког софтвера, тимски рад на пројекту, учешће у истраживањима.
Облици провере знања и оцењивање
Писменим колоквијем (15 бодова) се утврђује усвојеност градива на средини семестра. Активност (5 бодова) се вреднује на основу извршавања задатака током семестра, те активности у дискусијама на облицима наставе са физичким присуством и на онлајн платформи. Писани тимски пројекат (тим чини 3 до 5 студената) се односи на статистичку анализу података који су достављени, а потичу из неког психолошког истраживања, те се оцјењивање врши у складу са дефинисаним критеријима. Практични испит (15 бодова) се односи на индивидуално тестирање знања рада на статистичком софтверу. Теоријским испитом (40 бодова) се провјерава усвојеност цјелокупног градива.