Академска заједница о случају предсједника Српске пред Судом БиХ

Округли сто, чија је тема гласила „Противправност наметнутих закона пред Судом БиХ – случај предсједника Републике Српскеˮ, одржан је 24. фебруара 2025. године на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

Ректор Универзитета у Бањој Луци проф. др Радослав Гајанин позвао је Суд БиХ на разум и да одлука у поступку против предсједника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора „Службеног гласникаˮ Милоша Лукића буде донесена у складу са правним нормама.

Политичке представнике Републике Српске позвао је да штите Српску као што су то радили и до сада.

Он је навео да се у протеклом периоду академска заједница изјашњавала о свим питањима и тешкоћама пред којима се налазило друштво и Република Српска, па и о питањима судског процеса који се води пред Судом БиХ против предсједника Републике Српске и в. д. директора „Службеног гласникаˮ.

Ректор је позвао све да раде у складу са нормама струке и правилима која регулишу правну област уопште у Републици Српској, односно БиХ.

Прекршени правни прописи ни у каквом случају нису добри, каже Гајанин, поготово у процесу који се води против представника институција Српске, нагласивши да су Додик и Лукић радили и раде у складу са својим овлашћењима, те је и друге замолио да тако раде своје послове.

Ректор Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Милан Кулић рекао је да су дани у којима се очекује пресуда предсједнику Републике Српске Милораду Додику одлучујући за Српску, која се од оснивања није нашла у изазовнијој ситуацији. „Питам се као обични грађанин ко је сљедећи након предсједника Републике Српске. Зато је ово тренутак када сви ми који живимо у Републици Српској треба да кажемо да апсолутно стојимо иза Републике Српске и њеног руководстваˮ, рекао је Кулић.

Он је додао да је ово дан када треба да се чује и глас академске заједнице, прије свега професора правних наука и професора који се баве уставним правом, који треба да дигну глас против терора који се намеће Републици Српској. „Ту мислим на неке стране амбасаде и самозваног и самониклог Кристијана Шмита, који намеће законе, а када предсједник Републике Српске потпише указ о проглашењу закона, он бива подвргнут најтежем прогонуˮ, рекао је Кулић новинарима на Палама.

Према његовим ријечима, у овом случају се не ради о прогону једне личности него о суђењу и прогону предсједника Републике Српске, који је представља.

Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање доц. др Жељко Будимир рекао је на округлом столу о противправности примјене наметнутих закона пред Судом БиХ у случају предсједника Републике Српске да су овим процесом нападнути уставни поредак унутар БиХ и Српске и да је то ситуација послије које се не може наставити. „Кад пренесу неку надлежност, чак и када су направили Суд и Тужилаштво, којих нема у Уставу БиХ, могли сте да наставите даљеˮ, рекао је Будимир.

Будимир је поручио да на крају овог процеса Српска не смије да изгуби оно што је армирано костима ратника и најмилијих. Министар је истакао да је небитно ко је предсједник Републике Српске и којој политичкој опцији припада, али да је неспорно да је Милорад Додик особа са најјачом политичком снагом и најјачом политичком партијом иза себе. „Оно што имамо посљедњих годину дана јесте политички прогон који је започео у тешким међународним околностимаˮ, рекао је Будимир и оцијенио да су у међувремену неколико пута наступиле повољније међународне околности. То, додао је, доводи политичко Сарајево у шизофренију, јер један дио хоће пресуду, један би да се то никад није дешавало, а трећи би да Срби сами оду из БиХ.

Декан Правног факултета Универзитета у Бањој Луци проф. др Жељко Мирјанић каже да је ово удар на институцију предсједника Републике Српске, на Устав Српске с циљем измјене уставног уређења БиХ, те да ће жалба бити без обзира каква се одлука донесе. „Ово нису године заплета него године расплетаˮ, закључио је Мирјанић.

Декан Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Горан Марковић подсјетио је на чињенице да Кристијан Шмит није именован у складу са Анексом 10 Дејтонског мировног споразума нити ранијим праксама да се то именовање потврђује у УН. Додао је и да високом представнику не припада право да тумачи Устав БиХ, док бонска овлашћења не предвиђају да може да мијења законодавне органе. Марковић је подсјетио и на обавезу предсједника Републике Српске да поштује Устав и законе Српске.

Професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Димитрије Ћеранић указао је на чињеницу да у овом процесу нису испоштована начела законитости, указавши како правосуђе БиХ као аргумент наводи да је Шмитова одлука објављена на сајту ОХР-а, што не може бити мјеродавно. Ћеранић је рекао да у овом случају нема кривичног дјела јер је указ потписан кад није ступила на снагу Шмитова одлука.

Професор Правног факултета Универзитета у Бањој Луци др Зоран Васиљевић упозорио је да је овај процес увод у правну несигурност, док је доц. др Нина Сајић са Факултета политичких наука истакла да овог округлог стола не би било да је БиХ правна држава. „Ово није процес појединцу него процес који угрожава основне постулате права и демократије и имаће далекосежне посљедицеˮ, истакла је Сајићева.

Учесници у расправи осврнули су се и на то да Шмит својим наметнутим измјенама Кривичног закона БиХ предвиђа забрану политичког дјеловања, констатујући да то не постоји нигде изузев можда у тоталитарним режимима.

Указано је и на то да је питање да ли су у процесу у Суду БиХ испоштовани правни поступци непристрасног суђења, а као једна од констатација чуло се да је Суд БиХ инструмент правног насиља.

Предсједник Скупштине општине Пале Бранко Короман захвалио је организаторима и учесницима скупа што су о овако значајној теми говорили баш на Палама.

Иначе, овај догађај, у чијем раду су учествовали чланови академске заједнице и других институција, организован је на иницијативу два јавна универзитета.

Изрицање првостепене пресуде предсједнику Републике Српске Милораду Додику и вршиоцу дужности директора „Службеног гласникаˮ Милошу Лукићу за „непоштовање одлукаˮ Кристијана Шмита заказано је пред Судом БиХ за сриједу, 26. фебруар. Тужилаштво БиХ затражило је да Додик и Лукић буду кажњени казном затвора која је ближа максималној него минимално предвиђеној за ово кривично дјело, те да им на 10 година буде забрањено обављање политичког рада.

(АГЕНЦИЈЕ/УНИБЛ)

Фото: Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање, Универзитет у Источном Сарајеву