Монографије промовисане у Прњавору

Монографије ,,Универзитет у Бањој Луци 1975–2020ˮ и ,,Вјерски објекти националних мањина у Босни и Херцеговиниˮ промовисане су 16. јуна 2022. године у Прњавору.

Проректор за материјалне и људске ресурсе проф. др Далибор Кесић наглашава да је иза Универзитета богата историја преточена у једно капитално дјело објављено поводом 45 година нашег универзитета.

,,Дозволите да вас још једном подсјетим да је Универзитет у Бањој Луци основан 7. новембра 1975. године. У почетку, Универзитет је чинило пет факултета и три више школе, те неколико института. Данас имамо 18 чланица, са 145 студијских програма на којима се школује око 15.000 студенатаˮ, каже Кесић и наглашава да је у монографији приказан сваки сегмент развоја Универзитета у Бањој Луци.

Виши стручни сарадник за односе с јавношћу Дарио Станковић каже да је Универзитет растао стратешки и са јасном визијом. 

,,У монографији, али и историји УНИБЛ, записано је да смо интегрисан универзитет и да функционишемо по принципима Болоњске декларације и законских одредби, уз поштовање свих норматива и стандарда који се односе на област високог образовањаˮ, навео је он.

,,Универзитет у Бањој Луци један је од првих акредитованих универзитета у Републици Српској и Босни и Херцеговини, што је потврда тога да смо међу првима испунили европске нормативе и стандарде у високом образовању. Универзитет, као образовну и научну институцију, чине препознатљивим његови професори, истраживачи, студенти и студијски програми са излазним компетенцијама које академски грађани стичуˮ, казао је Станковић.

Један од аутора обје монографије је проф. др Љубиша Прерадовић, који каже да је у монографији о Универзитету приказано све оно што је обиљежило развој ове високошколске установе.
,,Приказали смо све ректоре, факултете, подорганизационе јединице и саму Бању Лукуˮ, каже Прерадовић и додаје да је тираж монографије 1.000 примјерака. 
Када је ријеч о монографији „Вјерски објекти националних мањина у Босни и Херцеговиниˮ наводи да је примарни циљ био документовање и валоризација архитектонских карактеристика ових објеката, а, поред тога, и општа промоција и презентовање овог значајног фундуса вјерских објеката као посљедице живота и дјеловања више националних мањина у Босни и Херцеговини кроз неколико вијекова.
,,Комплетан текст представљен је на српском језику ћириличним писмом и енглеском језику, а дијелови текста који се односе на поједине вјерске објекте националних мањина и на језику националне мањине којој вјерски објекат припадаˮ, навео је Прерадовић.