Обиљежена Недјеља медијске и информационе писмености
Универзитет у Бањој ЛуциОпштеПоводом Недјеље медијске и информационе писмености, 27. октобра 2021. године на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци, одржана је дебата „Медијска и информациона писменост: савјесно и одговорно друштвено дјеловање и учествовање“.
У оквиру ове дебате указано је на значај медијске и информационе писмености, медијске едукације дјеце, младих, али и одраслих као равноправних и одговорних чланова друштва.
Стручна савјетница у Одсјеку за емитовање у Регулаторној агенцији за комуникације Босне и Херцеговине (РАК БиХ) Сања Докић Мрша представила је „Смјернице о коришћењу медија, инофрмационо-комуникационих технологија (ИКТ) и времену које дјеца проводе пред екраном“ које су настале у сарадњи РАК и Фондације “Mediacentar” Сарајево са тимом истакнутих стручњака из БиХ.
Како је навела, ријеч је о смјерницама које нуде препоруке родитељима, васпитачима и наставницима, педагозима, психолозима и психотерапеутима, као и здравственим радницима, када је у питању однос дјеце и медија.
„Дјеца у БиХ су окружена бројним и различитим медијским уређајима које интензивно користе. Родитељи, наставници и остали стручњаци који раде са дјецом одговорни су за креирање здравих медијских навика дјеце“, истакла је Мрша.
Она је представила и интернетску страницу www.medijskapismenost.ba коју је покренуо РАК са циљем медијске едукације грађана, а која нуди много едукативних садржаја из области медијске и инофрмационе писмености.
Савјетник министра саобраћаја и веза Републике Српске Жељко Гребић говорио је о активностима Министарства у сврху промоције медијске писмености.
„Спровели смо кампању Јачање медијске писмености код дјеце у Републици Српској, у оквиру које се одазвао велики број школа, а тренутно се спроводе обуке за наставнике и стручне сараднике у основним школама из области медијске писмености, гдје је такође велики одзив“, казао је Гребић.
Др Драгана Трнинић, доцент на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци, говорила је о породичном и образовном контексту медијске писмености.
„Породица је примарно окружење и најважнији контекст када је у питању усвајање медијских навика, поготово код дјеце. Образовне и васпитне институције су одмах иза породице и због тога је веома важно да медијско образовање буде дио званичног наставног плана и програма формалног образовања и да се дјеца од најранијег узраста уче критичком односу према медијском садржају“, истакла је Трнинићева.
Главни и одговорни уредник „Независних новина“ Сандра Гојковић Арбутина указала је на одговорно новинарство у доба дигитализације и доминације друштвених мрежа.
„Велика је одговорност на медијима, али и сваки појединац би требало да се медијски едукује, да буде информисан и да зна препознати некредибилне изворе, портале који не садрже импресум, такозване порталоиде и да бира садржај иза којег је потписан новинар и/или уредник. То се поготово односи на младе“, нагласила је Гојковић Арбутина.
Студенти Студијског програма новинарства и комуникологије узели су активно учешће у дебати, изразивши задовољство што се на овакав начин расправља о темама које изучавају у оквиру наставног плана и програма. Њихова питања односила су се на одговорност новинара као професионалних комуникатора и изазове са којима се суочавају приликом информисања јавности.
„Сматрам да ће се оваквим догађајима подићи одговорност свих нас на што виши ниво, што је кључно када је у питању медијска писменост и кориштење медијског садржаја. Треба да будемо одговорни“, казала је студент Студијског програма новинарства и комуникологије Факултета политичких наука Јована Ивановић.
Детаље о глобалном догађају обиљежавања Недјеље медијско-информационе писмености доступни су на сљедећем линку:
https://en.unesco.org/commemorations/globalmilweek.