Конференција о медицинском и биолошком инжењерингу окупила 500 учесника
Универзитет у Бањој ЛуциОпштеМеђународна конференција о медицинском и биолошком инжењерингу - CMBEBIH 2019 која је окупила око 500 учесника из 45 земаља свијета, свечано је отворена 16. маја 2019. године у Културном центру Бански двор у Бањој Луци.
Милорад Додик, предсједавајући Предсједништва БиХ, изјавио је да је медицински и биомедицински инжењеринг нова област од које ће у будућности зависити успјех укупне медицине, те да је због тога важно што је и у Републици Српској и БиХ препознат значај те дјелатности.
Додик је нагласио да је циљ Међународне конференције о медицинском и биомедицинском инжењерству, управо да афирмише те вриједности.
"Ово је велики догађај за овај град, Републику Српску и БиХ", рекао је Додик, након што је свечано отворио ову Конференцију у организацији Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци и Друштва за медицински и биолошки инжењеринг БиХ.
Додик је похвалио организаторе који су успјели да анимирају најеминентније стручњаке из ове области за учешће у конференцији - око 500 учесника из 45 земаља.
У обраћању учесницима Конференције Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштите Републике Српске казао је да је данас је улога биомедицинског инжењеринга широко распрострањена.
''Примјена медицинских средстава доприноси постизању највиших здравствених стандарда у лијечењу пацијената. Јасно је да без медицинских уређаја, уобичајене медицинске процедуре попут лијечења уганућа глежња, дијагностификовања ХИВ/АИДС-а, уградња умјетног кука или било која друга хируршка интервенција не би била могућа'', поручио је министар Шеранић.
Он је подсјетио да ће нови прописи о медицинским и ин витро дијагностичким медицинским средствима који су усвојени од стране Европске комисије 2017. године помоћи да се осигура да су сва медицинска средства од срчаних залисака, фластера до умјетних кукова безбједна и ефикасна.
''Ови прописи ће такође унаприједити квалитет, безбједност и поузданост медицинских средстава, побољшати транспарентност и информисаност пацијената и повећати надзор над тржиштем'', поручио је министар Шеранић и додао да изазови Републике Српске на пољу примјене медицинских уређаја и медицинских технологија у директној су вези са укупним јачањем капацитета здравственог система.
„Шире посматрано, регулација сфере медицинских уређаја није изолован процес већ треба да буде у координацији са регулативом осталих медицинских производа као што су лијекови и вакцине, као и дио свеобухватније политике Владе Републике Српске. Надамо се да ће и ова Конференција допринијети том циљу“, поручио је министар Шеранић.
На скупу се обратио и Срђан Рајчевић, министар за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске.
Министар Рајчевић каже да Република Српска може остварити значајне користи од биомедицинских истраживања и иновација посвећених унапређењу функционалности постојећих медицинских уређаја и технологија.
''По правилу, биомедицински инжењеринг, поред знања из области медицине, захтијева вјештине различитих додатних дисциплина као што су електро и механички инжењеринг, знање о новим материјалима и др. Широк дијапазон потребних знања и вјештина у области биомедицине посједује потенцијал за унапређење интердисциплинарности и мултидисциплинарности истраживања у нашој научноистраживачкој заједници'', рекао је Рајчевић.
Истичући значај конференције јер пружа могућност размјене знања и искустава учесника коју не треба потцијенити, Рајчевић је нагласио да је од формирања нове Владе Републике Српске, уведен сет мјера усмјерених на оснаживање сарадње између академске и пословне заједнице, а намјера је да се то ради и у будућности.
''За успјешну реализацију садашњих и будућих мјера и пројеката, потребна је сарадња свих нас. Министарство које представаљам ће, у складу са својим могућностима, подржати самоодрживе идеје и пројекте које ова Конференција потенцијално генерише'', рекао је Рајчевић.
Додао је да се биомедицински инжењеринг састоји из различитих подобласти као што су медицински инжењеринг, клинички инжењеринг итд. а које често захтијевају универзитетско образовање.
''Ово представља одличну прилику за високообразовне институције у Републици Српској, уколико успјешно унаприједе постојеће и уведу нове, конкурентне студијске програме у области биомедицинског инжењеринга'', рекао је Рајчевић.
Значајан напредак
Биљана Чамур Веселиновић, секретар Министарства цивилних послова у Савјету министара у техничком мандате, рекла је да је БиХ започела нову еру у развоју медицинског и биолошког инжењеринга још 2015. године, када је одржана прва оваква Конференција и да је од тада до данас остварен значајан напредак на међународном плану и повезивању научних институција из БиХ са онима широм свијета.
"О томе најбоље говори чињеница да овој конференцији присуствује више од 500 научника из 45 земаља, као и да је Предсједништво БиХ подржало овај догађај и да га је предсједавајући отворио", закључила је Веселиновићева.
Она је рекла да научници из БиХ имају могућности да се повезују са научницима широм свијета и да раде на заједничким пројектима од којих ће сви имати користи.
Веселиновићева је најавила да ће на конференцији бити представљена иницијатива Црне Горе о успостављању Међународног института за одрживе технологије у југоисточној Европи, коју је подржала и БиХ и још десет земља.
Алмир Бадњевић, предсједник Друштва за медицински и биолошки инжењеринг у БиХ рекао је да ће Конференција омогућити да се у наредна три дана чује седам еминентних стручњака из свих области које су дио медицинског и биолошког инжењеринга.
Он је навео да ће током три дана бити представљено 116 радова, те одржане двије радионице и форум.
Према његовим ријечима овај догађај показује да БиХ има капацитете, партнере и зна гдје су фондови, али и да треба више улагати у науку.
Добра прилика за разговор о будућим пројектима
Проф. др Ранко Шкрбић, декан Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци, рекао је да је Конференција добра прилика за разговор стручњака о будућим пројектима, да би их што више довели у Републику Српску и БиХ и њене центре за истраживање, "јер се само тако може ухватити корак са свијетом".
"Само тако можемо искористити предности које имамо као друштво које је препознало потребу развоја и улагања у медицински и биомедицински инжењеринг", навео је декан Шкрбић.
Церемонији отварања присустовали су и проф. др Радослав Гајанин, ректор Универзитета у Бањој Луци, проф. др Лука Кецман, проректор за људске и материјалне ресурсе и проф. др Горан Латиновић, проректор за научно-истраживачки рад и развој Универзитета и други.
Први интернационални конгрес студената медицине
У оквиру Треће међународне конференције о медицинском и биомедицинском инжењерингу одржава се и Први интернационални конгрес студената медицине.
Снимак отварања Конференције можете погледати овдје.
Извор фотографија: CMBEBIH