Отворена изложба радова студената Академије умјетности
Универзитет у Бањој ЛуциОпштеИзложба умјетничких радова десет студената Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци, отворена је 20. марта 2019. године у посторијама компаније м:тел.
Академија умјетности и м:тел иза себе имају дугогодишњу сарадњу, а ова изложба је заправо плод сардње кроз пројекат Street art. Тада су наши студенти урадили пројекат осликавања заштитне ограде у бањалучкој улици Вука Караџића, а која се налази уз зграду ове компаније.
Све је почело када је идеју м:тел-а о овом умјетничком пројекту са задовољством прихватила Академија умјетности, па је десет студената Студијског програма ликовних умјетности, направило креативна рјешења у различитим формама и техникама. Изабраних 12 визуелних рјешења су се на крају нашла на оградама, чинећи тако овај простор, али и град љепшим.
А, како ови умјетнички радови не би остали само на оградама, компанија м:тел је штампала и календаре за 2019. годину са мотивима тих радова, али и простор хола своје пословне зграде уступила као мјесто несвакидашње изложбе коју ће моћи да виде посјетиоци компаније, те у њој свакодневно уживају запослени у м:тел-у.
Управо ова изложба је била разлог да се на једном мјесту, 20. марта окупе заслужни за читав овај пројекат - представници м:тел-а, Академије умјетности, као и студенти, аутори креативних рјешења.
Пријатељски однос
Отварању је присуствовала и проф. др Санда Додик, декан Академије умјетности која је истакла да је ово још један у низу пројеката подршке м:тел-а Академији умјетности.
"Годинама уназад компанија м:тел и Академија умјетности његују пријатељски однос и добру сарадњу, не само у оквиру оваквих, већих пројеката, него је ова компанија много пута досад подржала и наше студенте и њихове појединачне активности. Ова изложба, као и читав пројекат осликавања ограда је један од доказа да м:тел заиста подржава умјетност, на чему је Академија захвална овој компанији. Надамо се да ћемо и у будућности наставити сарадњу, кроз већ традиционалне пројекте, али и неке нове", рекла је проф. др Санда Додик.
Такође, у име Академије овом догађају је присуствовао и проф. др Горан В. Јанковић који је нагласио да ова изложба представља круну једног великог пројекта, реализованог претходне године.
"У реализацији овог пројекта учествовали су студенти треће и четврте године Студијског програма ликовних умјетности, који су на овај начин добили прилику да испоље своју креативност и таленат. Током рада су коришћене различите технике прилагођене сваком од одабраних рјешења, а при томе се водило рачуна о визуелном утиску цјелокупне површине, као и композицији", рекао је овом приликом проф. др Јанковић.
Он је додао да овакви пројекти дају могућност младим и неафирмисаним умјетницима да изразе свој оригинални креативни приступ универзалним темама.
Јелена Максимовић, портпарол м:тел-а, каже да се компанија м:тел у оквиру свог друштвено одговорног пословања, константно труди да подржи, али и сама осмисли идеје које промовишу праве вриједности, нарочито када су у питању млади и талентовани људи попут студената који су учествовали управо у овом пројекту.
Занимљиво искуство за студенте
Студенти чији су радови приказани, казали су да је реализација овог пројекта, коју је организовао м:тел за њих било узбудљиво и интересантно искуство.
Дамир Омић, студент графичког дизајна на Академији умјетности, каже да је ово била изванредна прилика за све младе људе да буду примијећени - и они, али и њихови радови.
"Овој пројекат треба да буде примјер и да покаже студентима и осталим компанијама да треба његовати културу у граду, али и ону која долази од младих људи", казао је Омић.
Његов колега Стефан Пламенац рекао је да је захвалан што је м:тел омогућио да студенти учествују на овом пројекту.
Поред Омића и Пламенца, аутори радова су и Нина Нинковић, Светозар Родић, Дајана Јекић, Марина Божић, Наташа Шешић, Милан Ритан, Ана Грубор и Теодор Терзић, који су уз подршку својих професора реализовали овај пројекат. Подршка студентима у раду је стигла од проф. др Горана В. Јанковића, проф. мр Младена Миљановића и мр Владимира Клепића, вишег асистента.