Студијска посјета представника Универзитета Удинама и Ријеци

Мр Ђорђе Маркез, генерални секретар Универзитета у Бањој Луци, Мр Анђела Пепић, руководилац Центра за предузетништво и трансфер технологија Универзитета, и Предраг Говедарица, стручни сарадник-пројект менаџер,  21. и 22. маја 2018. боравили су у студијској посјети Центру за истраживања и трансфер технологија Friuli Innovazione у Удинама (Италија) и Свеучилишту у Ријеци (Хрватска).

Циљ студијске посјете била је размјена искустава у процесу управљања пројектима и трансферу знања и технологија.

Представници УНИБЛ представили су Универзитет и активности на истраживањима и трансферу знања и технологија, те рад Центра за предузетништво и трансфер технологија УНИБЛ. Студијска посјета је реализована у оквиру пројекта „Подршка имплементацији COST акције: The Voice of Research Administrators – Building a Network of Administrative Excellence (BESTPRAC)“ који финансијски подржава Министарство цивилних послова БиХ.

У Центру за истраживања и трансфер технологија Friuli Innovazione у Удинама представници Универзитета у Бањој Луци (УНИБЛ) разговарали су са Фабиом Феруљом, извршним директором и Савериом Дередитом, пројект менаџером Центра. Домаћини су представили рад Центра и европске пројекте које тренутно имају у реализацији, а који се односе на подстицање предузетничких активности и трансфер знања и технологија.

Како је речено током састанка Центар за истраживања и трансфер технологија Friuli Innovazione основан је као засебно правно лице које се финансира из властитих средстава.

Центар функционише као тачка повезивања истраживачког и индустријског сектора кроз трансфер знања и технологија са Универзитета у Удинама и истраживачких центара ка привреди, те пружа подршку оснивању стартап предузећа и служи као инкубатор за новооснована предузећа. Од укупно близу 2 милиона евра годишњих прихода, 55% прихода Центар остварује кроз различите пројектне активности (од локалних грантова до европских фондова, нарочито структурних и прекограничних), док 45% прихода обезбјеђује кроз пружање услуга предузећима у виду подршке пословању и консултантских услуга, те изнајмљивања просторија за рад.

Домаћини кажу да је фокус тренутног рада Центра је на пружању подршке предузећима да се прилагоде условима рада у „индустрији 4.0“, те развијању компетенција за рад у таквом окружењу.

Један од пројеката који Центар реализује у оквиру Хоризонт 2020 програма под називом „Унапређење екосистема напредне производње“ (енг. Advanced Manufacturing Ecosystem improvement – AIM) повезује истраживачки и индустријски сектор, те пружа додатну подршку стартапима за напредну производњу у дигиталном окружењу.

Домаћини навеоде да је кроз тај пројекат у оквиру просторија Центра успостављена је лабораторија за напредну производњу у оквиру које су ангажовани истраживачи са Универзитета у Удинама и из истраживачких центара.

Иначе, за  потребе овог Центра, набављен је и специфични 3Д штампач који служи за штампање прототипа, а који предузећа и стартапи могу да користе за развој нових или унапређење постојећих производа.

Током посјете Свеучилишту у Ријеци, представнике УНИБЛ угостиле су колеге и из СТЕП РИ знанствено-технологијског парка и Центра за ЕУ фондове Свеучилишта у Ријеци (ЦЕУП) који су представили активности на подржавању предузетништва и трансфера знања и технологија, те активности и изазове у управљању европским пројектима.

Невен Тамарут, директор за развој пословања СТЕП РИ, представио је модел пословања парка који је основан као трговачко друштво у 100 одсто власништву Свеучилишта.

Она наводи да је модел пословања парка усмјерен ка осигурању потпуног самофинансирања кроз приходе из пројеката, приходе од инкубацијских цијена за предузећа у инкубатору и приходе од изнајмљивања вишка капацитета зграде парка технолошким фирмама по комерцијалним цијенама.

Када су у питању иновације и трансфер знања и технологија, идентификован је проблем слабе стимулације научника да се баве истраживањима и иновацијама, те да комерцијализују резултате истраживања. Како је речено током састанка,  одговор на то је настојање да се подигне свијест истраживача о могућностима и подршци коју пружа СТЕП РИ заједно са другим центрима у оквиру Свеучилишта, попут Уреда за трансфер технологија (УТТ).

Иначе, Свеучилиште је основало Фонд за подстицање предузетништва којим се омогућава финансирање студентских пројеката и пројеката научника, те се осигуравају средства за покретање стартап и спиног предузећа, што је један од начина подстицања истраживача да се више укључе у активности трансфера знања и технологија, те успостављање стартап и спиноф предузећа у оквиру Свеучилишта.

Како је објашњено, један од примјера рада СТЕП РИ у пружању подршке истраживачима у комерцијализацији резултата истраживања је примјер подршке коју СТЕП РИ пружа истраживачима са Медицинског и Техничког факултета у комерцијализацији резултата заједничког рада у виду анатомског модела носних шупљина и параназалних синуса под називом "3D Fess Slices". Овај 3Д штампани модел служи за лакше и квалитетније савладавање настава анатомије и оториноларингологије. Уз посредовање СТЕП РИ потписан је уговор између Медицинског факултета и фирме Таблетоп из Ријеке, која ће производити анатомске моделе техником тродимензионалног штампања и пласирати их на тржиште.

Наташа Јакоминић Марот и Маја Скочанић из Центра за управљање ЕУ пројектима Свеучилишта (ЦЕУП) представиле су модел рада Центра и изазове са којима се особље Центра сусрело приликом реализације европских пројеката након што је Хрватска постала чланица Европске уније.

Иначе, ЦЕУП пружа подршку чланицама Свеучилишта приликом припреме и реализације европских пројеката кроз: подршку приликом пријаве и управљања пројектима, умрежавање, те кроз едукацију, савјетовање и информисање. Прије 2013. године ЦЕУП је пружао свеобухватну подршку на Свеучилишту за европске пројекте (ФП6/7, Темпус, ИПА и сл.), а након 2013. године су се ограничили на рад са инфраструктурним фондовима за изградњу кампуса и студенстких домова Свеучилишта, као и набавке истраживачке опреме.

Модел полу-интегрисаног универзитета у оквиру којег Свеучилиште функционише, у којем су факултети засебна правна лица у односу на Свеучилиште, те у оквиру којег као дио правног лица Свеучилишта функционишу засебно одјели (који испуњавају исту функцију као и факултети), показао се као добар модел када су у питању апликације на позиве за пројекте гдје постоје ограничења броја апликација по правном лицу, али је показао и своје мањкавости у другим аспектима управљања пројектним циклусом, нарочито приликом ангажовања особља у пројектима, као и успостављања конзорцијума у којима истовремено као партнер иступа и Свеучилиште, али и одређени факултет као засебна правна лица.