Младен Велетић најмлађи доктор наука Електротехничког факултета Универзитета у Бањој Луци

Младен Велетић, најмлађи доктор наука у историји Електротехничког факултета Универзитета у Бањалуци, има само 29 година. Докторат је паралено спремао на бањалучком и Универзитету за науку и технологију у норвешком Трондхајму (NTNU).

Овај амбасадор свог факултета још није одлучио гдје ће практично усмјерити стечено знање – у иностранству или Републици Српској. Прије десет година ушао је у зграду ЕТФ УНИБЛ као бруцош. Као студент генерације, остао је у настави – прво као асистент, па виши асистент на катедри за телекомуникације. Кроз пројекат NORBAS у којем су учествовале Норвешка, Србија и БиХ, Младен је докторат посљедње четири године спремао у Норвешкој и БиХ.

„У оквиру тог пројекта је замишљено да докторска диплома буде издана од стране два универзитета, односно, од стране NTNU  у Норвешкој и од стране Бањалучког универзитета. Самим тим, морао сам да задовољим и критеријуме оба универзитета како бих добио и једну и другу диплому“, рекао је Младен.

У раду на докторској тези "Неуронска комуникација као концепт за пренос података у нано мрежама" спојио је медицину и електротехнику. Из таквог "брака" настају, између осталих, и пејсмејкери. Младен је дио тима који планира да један такав направи за централни нервни систем.

Одбрани доктората у Норвешкој, осим ментора Иланка Баласингама присуствовала је коментор Зденка Бабић, подсјећајући на значај оваквих пројеката.

„На тај начин, Младен је био у прилици да једну годину дана посвети само истраживању и да не буде ангажован у настави, што је сигурно допринијело брзом завршетку оваквог студија. Надам се да ће такви програми бити и у будуће“,  каже професор доктор Зденка Бабић.

Како је изгледала одбрана доктората пред међународно компетентном комисијом, која је трајала неколико сати, свједочио је и први човјек Универзитета. Поновио је да су оваквим младим људима врата Бањалучког универзитета широм отворена.

„То су људи за које бих рекао да Универзитет у Бањалуци не мора да брине о својој будућности. Оно што ме брине јесте недостатак финансијских средстава за науку и истраживање, односно обезбјеђивање услова да се такви људи враћају на наш универзитет, а не да остају у иностранству гдје су им врата широм отворена“, истиче ректор Милан Матаруга.

Младен каже да има понуду да ради у Норвешкој, али да још није донио коначну одлуку.

На коју год страну да усмјери истраживање, његов компас пратиће они који су му и до сада били највећа подршка. Исти они којима је и посветио докторат – мајка, отац и будућа супруга.

 

Видео прилог о Младену Велетићу можете погледати овдје.

 

Радио-телевизија Републике Српске