Одржана трибина на тему „Вредновање и унапређење наставног процеса – шта нам значи мишљење студената?“

У организацији комитета за осигурање квалитета Универзитета у Бањој Луци, 21. маја 2015. године, одржана је прва у низу планираних трибина о квалитету.



Тема прве трибине била је:„Вредновање и унапређење наставног процеса – шта нам значи мишљење студената?“, а како је појаснио проректор за наставу и студентска питања и предсједник поменутог комитета проф. др Симо Јокановић, циљ њеног организовања био је да се кроз дискусију, односно изношење оцјена и искустава студената и наставног кадара, дође до одговора да ли су питања у анкетама кроз које студенти оцјењују квалитет наставног процеса добро онципирана, односно да ли су релевантна и сврсисходна и како одговоре добијене у тим анкетама на најбољи начин искористити за унапређење поменутог процеса.

Уводничари на трибини одржаној у амфитеатру Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци били су декан Филозофског факултета, академик Драго Бранковић и професор Електротехничког факултета др Бранко Блануша.

Напомињући да је унапређење квалитета суптилан, континуиран и дугорочан процес, академик Бранковић је истакао да је Универзитет у Бањој Луци када је ријеч о изградњи система квалитета тренутно ближи почетку него средини тог процеса, али да је опредјељеност да се треба бавити овим питањем - неупитна. Професор Бранковић је истакао да, када се говори о квалитету наставног процеса најважније знати одговоре на питања : зашто се нешто учи тј. који су исходи учења, шта се учи и како се нешто учи, те је предложио да се органима Универзитета упути приједлога да се направи критичка оцјена постојећих студијских програма. Осим тога, додао је декан Бранковић, потребно је преиспитати литературу из које студенти уче, али и „ући у учионице, а не само прегледати папирологију, уколико заиста жели да се оцијени наставни процес“.



Проф. др Бранко Блануша је истакао да се често говори о знањима, вјештинама и компетенцијама које треба да се имају када се заврши један студијски програма, али се врло мало води рачуна о томе да ли су то управо она зnања, вјештине и компетенције које требају тржишту.

Зато је јако битно, уколико желимо да дођемо до одговора на то питање, односно да унапиједимо наставни процес, да добијемо повратну информацију у том смислу од бивших студената, али и послодаваца, истакао је професор Блануша.

Говорећи испред Уније студената РС и Студентског парламента Универзитета у Бањој Луци, Неђо Малешевић, који је уједно и члан Комитета за осигурање квалитета, изнио је неке студентске захтјеве који истовремено могу послужити као приједлози за унапређење наставног процеса, а међу њима су: повећавање броја стално запосленог наставног кадра и смањење броја гостујућих професора, већа доступност наставног особља студентима, ограничавање број предмета на којима један наставника може да изводи наставу, прекидање праксе условљавања изласка на испит куповином књиге професора код којег се полаже, повећање број часова практичне наставе, већа подршка научно - истраживачком раду студената и сл.



Током врло квалитетне дискусије могли су се чути и многи други ставови и запажања учесника трибине почевши од тога „да је за унапређење наставног процеса неопходно од надлежног министарстава захтијевати повећање обима улагања у високо образовање“ до тога „да суштинског унапређења наставног процеса нема све док се не почну отпуштати професори и избацивати студенти са факултета“.

Говорећи о анкетама, већина учесника трибине се сложила да треба и даље да се проводе, те да би резултати добијени кроз анкете могли и требали у знатно већој мјери да се користе за унапређење наставног процеса него што је то до сада био случај, али и да би резултати анкетирања требали бити јавни, а наставници које студенти у више наврата негативно оцијене подложни одређеним санкција.