Одржана конференција “Студентски живот и финансирање високог образовања у БиХ”

На Универзитету у Бањој Луци, 19. 05. 2015. године одржана је конференција “Студентски живот и финансирање високог образовања у Босни и Херцеговини”, уз учешће представника јавних и приватних високошколских институција, студентских организација, министарстава и агенција у области високог образовања из Босне и Херцеговине.



Конференција је организована у оквиру реализације FINHED TEMPUS пројекта ''Ка одрживом и једнакоправном финансирању високог образовања у Босни и Херцеговни, Црној Гори и Србији“ (''Towards Sustainable and Equitable Financing of Higher Education in Bosnia and Herzegovina, Montenegro and Serbia – FINHED'' (530550-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-SMGR), чији је коородинатор Универзитет у Београду.

Испред домаћина конференције- Универзитета у Бањој Луци поздравне ријечи учесницима упутила је проректор за међународну сарадњу проф. др Валерија Шаула, те истакла да је овај пројекат изузетно значајан за Универзитет, јер се бави тематиком која је стално актуелна. „И овај пројекат као и разговори који се ових дана воде на тему висине школарине указао на актуелност теме, али и на чињеницу да је за рјешавање питања из ове области неопходан дијалог различитих партнера. Зато ме и радује што у раду конференције осим јавних и приватних високошколских институција учествују и представници министарстава и образовних агенција“, истакла је проф. др Валерија Шаула.



Координатор FINHED пројекта испред Универзитета у Бањој Луци, проректор за наставу и студентска питања проф. др Симо Јокановић , говорећи о квалитету финансирања на Универзитету у Бањој Луци, истакао је да двије трећине прихода Универзитета долази из буџета, док се једна трећина приходује кроз стручне и научно-истраживачке пројекте и услуге за привреду. Проректор је нагласио да већинско финансирање из буџета и даље мора бити присутно на јавним универзитетима „јер су јавне финансије гаранција за очување аутономије , одржање академских стандарда, једнакост приступа високом образовању и служењу друштвеним интересима“. Ипак, то не значи да се јавни универзитети требају ослањати искључиво на буџетске приходе већ да требају тражити и друге начине за поправљање своје финансијске ситуације, истакао је он.

Говорећи о улози универзитета као покретача привреде, проректор Јокановић је истакао да је, између осталог, и кроз овај пројекат, постало јасно да ће се од универзитета све више тражити да доприносе развоју привреде, не само кроз образовање стручњака него и кроз сопствено покретање друштвених и истраживачких пројеката, па чак и кроз покретање тзв. спин-оф компанија, а да би се одговорило том захтјеву потребне су мјере попут увођења стручне праксе на сваком студијском програму или обавезе да завршни радови буду засновани на рјешењима неког конкретног проблема из индустрије и привреде уопште.

Излажући карактеристике система финансирања високог образовања у Републици Српској, Владо Давидовић из Министарство просвјете и културе РС, је нагласио да се за плате и накнаде запослених троши 75-86 одсто буџета јавних високошколских установа, што оставља мало простора за унапређење наставног и научно-истраживачког процеса, набавку образовних средстава, обуку и мобилност наставника.



Његов колега из Федералног министарства образовања и науке, Златан Буљко, уз напомену да је у Федерацији терет финансирања неједнако подијељен по кантонима, истакао је да су кључне мјере за побољшање стања у овој области, измјена система кантоналног финансирања, те стварање комбинованог система који би полазио од броја студената.

Проф. др Петар Марић, члан Болоња групе у БиХ, дао је преглед финансирања у Европи, те истакао да јавне власти настављају да буду примарни финансијери универзитета у Европи, али да се генерисање додатних прихода из других извора као што су: истраживачки уговори, филантропска средства, пружање услуга, повлачење средстава из европских фондова, све више доживљава као предуслов за њихову дугорочну финансијску одрживост.

Војислав Савић, представник Уније студената Републике Српске говорећи о социјалној димензији високог образовања из студентске перспективе, истакао је да се студенти примарно ослањају на родитеље када је ријеч о финансирању њихових студија и да их сама та чињеница не мотивише да трагају за могућностима финансирања из извора као што су европски фондови и пројекти. С друге стране, универзитети би, како је истакао, требали више да раде на повезивању с привредом, што би студентима отворило могућност обезбјеђивања додатних финансијских средстава током школовања, али истовремено и неопходно практично знање које ће их чинити конкурентнијим на тржишту рада.

О социјалној димензији високог образовања у РС и ФБиХ, говорила је и Ивана Живадиновић из Центра за образовне политике у Београду која је на конференцији представила резултате EUROSTUDENT истраживања које је потврдило раније поменуту оцјену да студенти у БиХ, у финансијском смислу, много више зависе од родитеља него њихове колеге из европских земља које су биле обухваћене истраживањем, док је удио властитих прихода у финансирању студија овдашњих студената знатно мањи него код студента из европских земаља.

Више информација о пројекту можете да пронађете на интернет страници: http://www.finhed.org/