Симпозијум „Демографска политика у Републици Српској – стварност и потребе“

Академија наука и умјетности Републике Српске у сарадњи са Универзитетом у Бањој Луци и Универзитетом у Источном Сарајеву организовала је 04. децембра 2014. године у Бањој Луци симпозијум „ Демографска политика у Републици Српској – стварност и потребе“.



Осим угледних научних радника са два јавна универзитета у Републици Српској, те универзитета и института у Србији, Симпозијуму који је одржан у просторијама АНУРС- а, присуствовали су и предсједник Народне скупштине РС, министар просвјете и културе у Влади РС, помоћници министара, представници Града Бања Лука, те Ректор и проректори Универзитета у Бањој Луци. Свима њима добродошлицу на скуп је пожелио академик Драгољуб Мирјанић, истичући да Академија често организује научне скупове са тематиком битном за свеукупни развој РС, али да овај скуп има специфичну тежину јер се бави једном заиста горућом проблематиком.

Симпозијум је отворио предсједник Академије проф. др Рајко Кузмановић потврђујући да је тема којом се бави од изузетног значаја за Републику Српску. „Чињеница да је на дјелу демографска рецесија, недовољно рађање, драстичан пад наталитета, отворена депопулизација и старење становништва, је снажан аларм свима који на било који начин могу утицати на побољшање стања - да то и чине“, рекао је академик Кузмановић, наглашавајући да ће на скупу говорити компетентни људи, научни радници који нису оптерећени политиком и идеологијом која би овај скуп могла погрешно усмјерити, и који ће кроз своја излагања и препоруке дати допринос у сагледавању потреба за адекватнијим мјерама популационе политике, а све у циљу заустављања негативних демографских тенденција на простору Републике Српске.

Прије него је почео радни дио Симпозијума, присутнима се обратио и предсједник Народне скупштине РС Недељко Чубриловић. „Искрено ме обрадовала тема о којој се на овом скупу говори, а поготово што је идеја о његовом организовању дошла од људи који могу много да допринесу позитивним промјена када је ријеч о демографској слици РС. Струка овдје мора да каже своју ријеч, али она није сама себи довољна. Не добијемо ли одавде јасне закључке и препоруке који ће бити путоказ, ала и нека врста притиска према извршној и законодавној власти, нисмо ништа урадили“, нагласио је предсједник Народне скупштине РС.

У наставку Симпозијума услиједило је излагање појединачних реферата професора и научних радника са Универзитета у Бањој Луци, Универзитета у Источном Сарајеву, и Универзитета у Новом Саду.

Проф. др Драшко Маринковића, професор Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци, кроз излагање на тему „Демографска слика Републике Српске на почетку XXI вијека“  предочио је низ података који су поразни по РС у демографском смислу, те нагласио  неопходност  провођења мјера  популационе политике које би утицале на заустављање негативних тенденција.

Подсјећајући да је у прошлој години Република Српска  имала најмањи број живорођене дјеце откад постоји, проф. Маринковић је истакао да је негативан природни прираштај један од  демографских фактора који највише доприносе стању које тренутно имамо. „ У периоду  од 2002. до 2013. године разлика у бројну умрлих и рођених износи -34. 750 хиљада лица, а оно што посебно забрињава је чињеница да природни  прираштај  из године у годину опада, односно повећава се ова разлика.  У 2013 имамо негативан природни прираштај -4468 лица, што је за 32 одсто већи број умрлих него рођених“.

Професор Маринковић је истакао да је на више од 80 одсто простора РС присутан демографски дефицит и да у поређењу са 1991. годином,  само у 13 општина и градова имамо повећање броја становника: „Стопа наталитета је свега 7,2 одсто. Ако погледамо период од 1999. до 2013. видјећете да се наталитет смањио за трећину , а да се морталитет повећао за 30 одсто. Из године у годину све нам се мање дјеце рађа. За замјену генерација у РС би сваке године требало да се роди 16. 691 дијете, што значи да сада сваке године фали 7.100 дјеце, а то је више од 40 одсто“.



Имајући све ово у виду, пројекције демографског стања у наредном периоду, су јако лоше, истакао је проф.Маринковић: „Ако постојеће негативне тенденције буду настављене, за 3 -4 године број становника би се смањио на 1.100.000, до 2050. године Република Српска би имала 800.000 хиљада становника, а можете замислити како би то изгледало у још даљој будућности ако се не примијене неке мјере популационе политике“.

Уз напомену да су и до сада постојале одређене институционалне активности, проф. Маринковић је нагласио да се у наредном периоду мора више радити на систематизацији тих мјера и њиховом усмјеравању ка томе да оне дају резултате; да би требало размишљати о раздвајању социјалних и популационих мјера и увођењу специфичних мјера популационе политике за поједина подручја. Популациона едукација и промоција репродуктивног здравља, поготово међу младим људима, такође је једна од препорука које је изнио проф. Маринковић, а међу њима посебно мјесто заузима израда стратегије демографског развоја РС.

У наставку Симпозијума својe реферате излагали су др Стево Пашалић, професор Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву , на тему „Посљедице будућих демографских промјена у Републици Српској;  др Мира Мандић, професор  Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци, на тему „Геопросторне посљедице демографског развоја Републике Српске у контексту промјена насеобинског система“, те  проф. др Бранислав Ђурђев, са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, на тему „Демографски развој и популациона политика Републике Србије“.



Након тога услиједила је промоција књиге „Демографске детерминанте популационе политике Републике Српске“, аутора проф. др Драшка Маринковића, о којој су, осим аутора, говорили проф. др Бранислав Ђурђев и проф. др Мирјана Рашевић из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука из Београда.

Проф. Рашевић, је у наставку симпозијума имала излагање на тему „Сексуално и репродуктивно здравље у Србији, са посебним освртом на кризу рађања“, док је проф. др Ненад Бабић, са Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци говорио на тему „ Процјена стања репродуктивног здравља становништва Републике Српске. Тема излагања проф. др Браце Ковачевића са Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци, била је „Савремене друштвене промјене – криза породице и депопулација“, а доц. др Дарко Радић са Правног факултета Универзитета у Бањој Луци имао је реферат на тему „Правни аспекти родитељства и заштита права дјетета“.

По завршетку појединачних излагања услиједила је дискусија, уз напомену да ће закључци и пепоруке са овог скупа бити објављени у зборнику радова, заједно са свим изложеним рефератима.