Одржана aкадемија у знак сјећања на Студентску бригаду Војске РС

Поводом обиљежавања 20 година од формирања Студентске бригаде Војске Републике Српске, Универзитет у Бањој Луци је 23. децембра 2014. године организовао академија у знак сјећања на ову јединицу.

Академији, одржаној у препуном амфитеатру Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци, осим чланова породица погинулих студената-припадника Бригаде и војника, официра и подофицира ове јединице, тадашњег начелника Главног штаба ВРС, ректора и министра образовања, присуствовали су и представници актуелне власти, републичких и градских борачких организација и организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, те ректор, проректори, декани и студенти Универзитета у Бањој Луци.

Централни догађај обиљежавања сјећања на Студентстку бригаду почео је одавањем почасти студентима Универзитета у Бањој Луци: Ненаду Блесићу, Дарку Маринковићу, Игору Лојићу, Ненаду Хербезу, Триви Гуњевићу, Милану Дринићу, Милану Кнежевићу, Душку Прашталу и Слободану Чавићу, који су као припадници Студентске бригаде, уградили своје животе у темеље Републике Српске и као такви постхумно одликовани медаљом заслуга за народ.

За чланове њихових породица, претходно, истог дана у Ректорату Универзитета у Бањој Луци ректор проф. др Станко Станић са сарадницима организовао је пријем, те у једночасовном разговору упознао се како живе и како се носе са највећим животним губитком које једна породица може имати, поручујући им да ће Универзитет у Бањој Луци са поносом чувати успомену на њихове синове, браћу и очеве, а да њима стоји на располагању за сваку врсту помоћи.

Поздрављајући, током академије, све присутне а посебно чланове породица погинулих и припаднике Бригаде, ректор Станић је нагласио да је Студентска бригада са своја 2104 припадника истински учествовала у стварању Републике Српске : „Са поносом истичемо да су они хероји, а поготово ових девет младих људи који су за своју домовину дали оно највредније што су имали“.

Ректор је подсјетио да су имена девет погинулих припадника Студентске бригаде уклесана на Спомен –плочу заједно са именима још 78 студената и радника Универзитета који су као припадници ВРС животе изгубили у другим јединицама, те да се сваке године почетком новембра, поводом Дана Универзитета за њих служи парастос и полажу вијенци. Такође, додао је да Универзитет планира изградњу капеле посвећене Студентској бригади до које би се долазило централном лејом у кампусу која је, такође, добила име по овој јединици.

У наставку академије, кроз излагања команданта Бригаде пуковника Борислава Којића и команданата батаљона евоциране су успомене на ратни пут ове јединице, јединствене у историји ратовања по томе што је била састављена искључиво од студената и професора.

      

Подсјећајући присутне како је изгледало окупљање студената, а потом и обука која је претходила одласку у прве борбене редове на бихаћком ратишту, једном од најтежих линија фронта у то вријеме, пуковник Којић је истакао да је то био тренутак када је будућност ове земље морала одложити књиге и оловке и узети пушке да бране свој народ и своју земљу. „Прекид студија и формирање Студентске бригаде јединствен је случај у историји ратовања, а тај чин је посљедња резерва једне државе да се заустави пробој непријатеља“, истакао је пуковник Којић, додајући су припадници Студентске бригаде одмах по доласку упућени на борбени положаје на ширем подручју Бихаћа гдје су извођена борбена дејства.
„Треба напоменути да су борбена дејства извођена у веома сложеним временским условима током новембра, децембра и дијела јануара мјесеца, све до расформирања бригаде 15.01.1995. Без обзира на све то припадници Бригаде имали су изузетно високо борбени морал и слободно се може рећи да је Бригада, иако за кратко вријеме, одиграла значајну улогу у противофанзиви српских снага на дијелу ратишта око Бихаћа“, закључио је пуковник Којић.

     

Своја сјећања на Студентску бригаду са присутнима су током академије подијелили и командир Другог батаљона Студентске бригаде академик Драго Бранковића, резервни мајор и командир Трећег батаљона Стеван Раонић, резервни поручник, те начелник Главног штаба ВРС, генерал-потпуковик, Манојло Миловановић који се посебно осврнуо на сложени војно-политички контекст крајем ратне 1994. године, те одао почаст погинулим припадницима Бригаде, али и свим осталим студентима и професорима Универзитета у Бањој Луци који су се борили у њеним редовима.

О улози и значају Студентске бригаде у тим кључним моментима по опстанак Републике Српске говорили и ректор Универзитета у Бањој Луци у то вријеме академик Драгољуб Мирјанић, те тадашњи министар образовања, науке и културе у Влади Републике Српске Љубомир Зуковић који је, присјећајући се тог времена, истакао да је био „и тужан и поносан када је гледао како студенти полажу најтежи испит – испит одбране своје домовине“. 

И тадашњи студент-проректор Стево Перишић, и сам припадник Студентске бригаде, говорећи о ратном путу ове јединице, истакао је да су се студенти борили срчано, храбно и надасве паметно, како се и очекује од јединице састављене од најобразованије популације Републике Српске, те да ниједног тренутка нису устукнули.

У каквом су сјећању припадницима Студентске бригаде остали дани проведени у овој јединици, присутни су имали прилику да сазнају и из књиге „Сјећање на Студентску бригаду“, аутора Горана Дракулића, чије је дијелове говорио глумац Велимир Бланић.

Дракулић је истакао да је са овом књигом на неки начин одужио свој дуг према саборцима којима је обећао да ће записати све оно што су заједно прошли током три мјесеца ратовања, те позвао и друге припадник Бригаде да крену њиховим стопама и оставе, опипљив писани траг на ову јединицу о којој се недовољно зна.

Сви присутни били су једногласни у томе да би обиљежавање сјећања на Студентску бригаду требало постати традиција, као што то полако постаје и Меморијални турнир „Студентска бригада“ који је студентски Парламент Универзитета у Бањој Луци ове године организовао други пут заредом, уз учешће више стотина студената са свих 16 организационих јединица Универзитета у Бањој Луци и Високе школе унутрашњих послова као придружене чланице.