Изложба донираних књига из Фонда А. Солжењицина и предавање писца Алексеја Варламова на Филолошком факултету

На Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци синоћ је отворена изложба књига које је Факултету донирао Дом руског зарубежја (емиграције), назван по чувеном руском нобеловцу и најпознатијем дисиденту из совјетске ере Александру Солжењицину.


Ријеч је о 300 вриједних публикација из руске историје, историјског и културног насљеђа руске емиграције, филозофије, руског језика, богословије, умјетности  и лијепе књижевности у издању издавачке куће „Руски пут“ која дјелује у саставу Дома руског зарубежја. 

Дониране књиге представљају огроман допринос изучавању Руског језика и књижевности на истоименом одсјеку Филолошког факултета, истакао је декан проф. др Младенко Саџак, те додао да оне имају и дубље значење: „Оне говоре и о руском народу и њиховој љубави према знању и спознају, о фондацији Александра Солжењицина, говоре и о нама који смо са радошћу и захвалношћу примили овај поклон, те надасве о несумњивој повезаности наша два народа и подршци коју нам је Русија пружала и онда када су сви други били против  нас“. 


Душко Певуља, руководилац  студијског програма Руски језик и књижевност на Филолошком факултету,  нагласио је да овај одсјек који укупно броји 80 студената, иако најмлађи, полако али сигурно израста у један од најживљих одсјека на Факултету. „Од студената на свим одсјецима се очекује да њихово изучавање језика и књижевности не остане само на томе, него да они буду жива врела различитих активности које подразумијевају спону наше са културама народа чије језике изучавамо. Имали смо срећу да нам се са одсјеком за руски језик и књижевност то очекивање испуни “, истакао је Певуља.

Потврда тих ријечи дошла је са програмом који су извели студенти друге године одсјека за руски језик и књижевност: 14 чланова преводилачке радионице говорили су фрагменте из исто толико кратких прича Александра Солжењицина које су сами превели. Поменути преводи, како је појаснио преводилац и писац Зоран  Костић, обједињени су у управо објављеној књизи у издању Филолошког факултета под називом „Мрвице“. 

 
„Солжењицин је био мајстор саопштавања великих истина на малом простору. А овај превод је доказ да су и  наши преводиоци у томе заиста успјели“, истакао је Костић. 

У наставку програма присутнима се обратила представница Дома руског зарубежја  „Александар Солжењицин“ Татјана Иринархова, представљајући укратко организацију коју заступа, након чега је присутна публика имала прилику да погледа и филм на исту тему. 

Подсјећајући да је Дом руског зарубежја основан 1995. с циљем да ради на очувању културних вриједности руске емиграције и да  помаже  организацијама које проучавају руску културу у иностранству, госпођа Иринархова је нагласила да 19 година није дуг период, ни за човјека ни за једну организацију, али да је за то вријеме Дом урадио пуно добрих ствари. „Наша установа је на свој начин уникатна, не само у Русији, већ и у иностранству. Ми обједињујемо функције библиотеке, музеја, архива,  научно истраживачког и културног центра. Имамо своју издавачку кућу 'Руски пут'  и истоимени филмски клуб и продукцијску кућу“, истакла је представница Дома руског зарубежја, додајући да Дом од свог оснивања реализује програма поклањања књига и организовања изложби донираних публикација на катедрама за руски језик бројних факултета у Русији и иностранству. „То је један од главних праваца нашег рада. Покривамо огроман простор, од Русији, преко Прибалтика, европских градова, до Јужне Америке и Азије. Сваке године поклонимо  око 30 хиљада књига“, нагласила је Иринархова. 

Она је изразила задовољство што осим представника Дома, у посјете факултетима којима донирају књиге редовно долазе и добитници награде „Александар Солжењицин“, што у великом мјери доприноси да се људи широм свијета упознају  не само са књижевним опусом нобеловца Солжењицина и оним што истоимени фонд ради, него и са руском књижевношћу и културом уопште.

Прилику да сазнају више о  наведеном, студенти  и наставници Филолошког и осталих факултета Универзитета у Бањој Луци као и бројна друга присутна публика, добили су кроз предавање познатог руског писца и професора Државног московског универзитета Алексеја Варламова, добитника награде Александар Солжењицин. Будући да се добар дио његовог стваралачког опуса односи на истраживање и писање биографија најпознатијих руских књижевника 20. вијека, и синоћње предавање на Филолошком факултету, имало је назив „Забиљешке о биографском жанру“, кроз које је  Варламов, како је сам истакао,  желио да покаже колико су важне биографије великих писаца и пјесника и колико се оне одражавају на садашњост. 

 
Аутор биографија познатих руских писаца попут Толстоја, Булгакова и Грина, Варламов је истакао да је бавећи се биографским  књижевним жанром, често долазио  до неочекиваних сазнања, те да га је одувијек интригирало да открије на који начин су  ствараоци који су се родили у једној земљи, затим  преживјели револуцију и грађански рат,  а онда били приморани да живе у једном сасвим другом систему, успијевали да се изборе са тим.  „Многи нису успијевали у томе. Зато је судбина руских писаца 20. вијека  трагична судбина. Они су били убијани или затварани, нису могли објављивати књиге, па је доста њих славу доживјело тек послије смрти.  Солжењицин је успио у томе. Побиједио је тај систем“, истакао је Варламов.

Он је појасни да главни разлог што се Солжењицин толико борио против комунизма и СССР-а,  лежи у његовој огромној љубави према Русији. За разлику од многи руских емиграната тзв. трећег таласа који су стављали знак једнакости између Русије и СССР-а, па мрзећи СССР мрзили и историјску Русију, за Солжењицина су  термини „Рус“ и „совјетски држављанин“ били антоними. Када је Запад то схватио, није више био тако благонаклон према њему. Такво своје опредјељење Солжењицин је потврдио и тиме што није подржао Јељцина по повратку у Русију, истакао је Варламов уз закључак да Русији, али и свијету Солжењицин данас недостаје не само као писац, него и као друштвени радник.