Стручњаци са Кембриџа наставили истраживање

Растушку пећину, која се налази двадесетак километара од Теслића, по трећи пут посјетила је екипа археолога са Универзитета Кембриџ, одсјек за археологију, на челу са др Престоном Мириклом (Preston Miracle).   Ову пећину карактерише унутрашњост тиграстог облика шаре што је сврстава међу три сличне у Европи. Осим Растушке, ту су још пећина код Вићенце и још једна недалеко од Париза.   Животописно подручје мјесне заједнице Растуша, које употпуњује истоимена пећина, из године у годину побуђује све веће интересовање како туриста тако и научних радника.

Највећа истраживања у пећини обављена су 1990. године када су стручњаци из сарајевског Земаљског музеја пронашли много експоната: кости пећинског медвједа, вука, па чак и кости прачовјека.

Све то је пренесено и одложено у овом музеју, а тек прије неколико година настављена су истраживања.

Током протекле двије године пећину су посјетили стручњаци са Универзитета Кембриџ заједно са колегама из Народног музеја из Бањалуке и Заводом за заштиту споменика и природног наслијеђа.

Професор археологије из Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа Љубица Срдић рекла је да већ трећу годину заредом сарађује са Универзитетом Кембриџ на ископавању у пећини Растуша, а седму годину на пројектима у које су укључени Завод, те музеји у Добоју, Градишки, Бањалуци и Приједору.

"Врло смо задовољни овом сарадњом јер смо успјели открити доста палоелитских локалитета на потезу од Добоја па на западу до ријеке Уне. Овим пословима смо употпунили археолошку карту Српске" – рекла је Срни Срдићева.

Она истиче да се, захваљујући сарадњи наведених институција, а посебно техничкој, затим њиховим знањима и искуствима, дошло до значајних открића и сазнања.

Професор са Универзитета Кембриџ др Престон Мирикл, вођа истраживања у пећини Растуша, рекао је да тренутно врше истраживање остатака које су оставили људи прије 30 000 до 60 000 година.

"Претпостављам да су то били неандерталци, тако да смо нашли у седименту у шпиљи њихове алате од кремена - до сада је пронађено око 500 таквих алатки током три сезоне рада" - наводи он.

Пронађене су и кости шпиљског медвједа који је имао брлог у шпиљи, кости јелена, затим шпиљског лава, а прије два дана пронађене су и кости носорога, што је ново откриће не само за ову пећину него уопште за подручје БиХ.

"Тражимо не само оно што су јели, него и какве артифакте су направили од кремена. Тражимо и остатке огњишта, јер постоје индикације да нешто слично постоји" – појаснио је Мирикл Срни.