Изложба: Вук и Ана - преписка

Дана 01.12.2011. године у 19 часова одржаће се свечано отворење изложбе „Вук и Ана - преписка“ у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањалуци.

Ова изложба се организује у оквиру манифестације „5.  Вукови дани – Бања Лука 2011“ чији организатор је издавачка кућа „Тривунија“ из Бања Луке, а суорганизатори су Друштво пријатеља Аустријанаца у БиХ – Бања Лука, Народна и универзитетска библиотека РС – Бања Лука и Центар међународног пријатељства – Бања Лука. Аутор изложбе је књижевник Војин Тривуновић.

Преписка између Вука Караџићаи његове супруге Ане Краус

Вукова преписка с Аном углавном је у цјелини сачувана: загубљен је невелик број писама. Налази се у Архиву Српске академије наука и умјетности. По једно писмо чува се у Вуковоми Доситејевом музеју (Музејско-архивска збирка, бр. 173) и Богишићевом архиву (Цавтат).
Преписка је на њемачком језику . Историјски значај Вукове личности даје печат свему што је за њ везано, па и овој преписци: она уз то открива не много видљиву, не, међутим, и безначајну страну његовог живота, тако занимљиву и толико разнолику — трубадурски нежну, родитељски потресну, животно опору...
Преписка с Аном, по бројности друга, иза Копитареве, временски је најдужа, вођена је током полувијека, између 1814. и 1863. године.
Близу двјеста Вукових и педесетак Аниних писама, уза све своје особености, садрже и опште теме оваквих односа: послије раних љубавних усхита јављају се и размирице проистекле из оскудице, а честе туге бездушно су мориле родитеље, при чему је, као непрекинута нит, увијек присутна и видљива Вукова оданост и поштовање према жени којој је препустио, потпуно и до краја, свој биолошки дуг у име и ради своје узвишене друштвене мисије.
Велики, не мање и несрећни Вук био је опхрван многим недаћама у свом дугом и немирном животу.
Допозних деценија свог живота сужањ је дуга (из чељусти штампарских потражилаца, на срамоту сународника, спасао је његову породицу аустријски цар).
Хронично болешљив, на дрвеној штули, више се, кажу, промаје бојао него својих бројних и моћних противника.
Надасве, међутим, његове су породичне несреће. Једанаесторо дјеце оплакао је, бол га је сустизао ипратио и на његовим бројними далеким путовањима, неумољиво и свирепо, да се на махове стиче утисак о огуглалости и отупелости Вукових осећања, као да се помирио с неизмењивом коби стварности и с неумитном смјеном рађања и смрти.
Колико год је приватна и лична, ова препискасадржи не мало података и о Вуковом раду, о његовим путовањима и боравцима(од несумњивог, дакле значаја за његову хронологију), пружа покаткад описе места и збивања, појединости о његовим болестима, представљајући једном рјечју и лијепу грађу за његов интимни портрет, за виђење „Вука изблиза". А познавати га боље као човјека, по ријечима једног од његових проучавалаца, „значи још више цијенити Вука као књижевника".
Од писама нема драгоценијих и поузданијих података за упознавање нарави, интиме и интегралности живота, истакао је Јован Скерлић прије близу девет деценија, у приказу 1. тома Вукове преписке. „У наше доба у науци се све више цијене и у књижевности све више читају непосредни људски документи, аутобиографије, мемоари, преписка — наставља он — У томе погледу ми немамо веће тековине, богатије ризнице и занимљивијег штива но што је огромна Вукова преписка, чији значај ће изгледати све већи, уколико се буде одмицало од доба у којем су ти документи писани".

Речи и дан-дањи свеже, а за Вукову преписку с Аном, рекло би се, несмањено прикладне и непролазно савремене.

Позивница за Изложбу "Вук и Ана - преписка"