ПР141 - Педагошка ресоцијализација

Спецификација предмета
Тип студија	Академске студије првог циклуса
Студијски програм	Педагогија
Назив	Педагошка ресоцијализација
Акроним	Статус предмета	Семестар	Фонд часова	Број ЕСПБ
ПР141	изборни		2П + 1В	3.0
Наставници
Наставник (предавач)	проф. др Небојша Мацановић
Наставник/сарадник (вежбе)	проф. др Небојша Мацановић
Условљност другим предметима				Облик условљености
Нема услова
Циљеви изучавања предмета
Циљ изучавања предмета Педагошка ресоцијализација је упознавање студената са мјестом, улогом и функцијом педагошке ресоцијализације, sa општим и посебним програмима ресоцијализације, преваспитним третманом, као и оспособљавање за дјелотворан пенолошки третман и педагошку ресоцијализацију особа друштвено неприхватљивог понашања.
Исходи учења (стечена знања)
Оспособљеност студената за упознавање нових сазнања о педагошкој ресоцијализацији и предмету њеног проучавања, да се оспособе да та сазнања и даље развијају, те да их у пракси користе; да спознају достигнуте могућности и границе ресоцијализације и њеног васпитно-корективног дјеловања на личност преступника. Такође, један од кључних исхода јесте да се студенти упознају са програмима ресоцијализације кои се примјењују у савременим пенолошким системима
Садржај предмета
1. Појам, значење, историјска и савремена одређења педагошке ресоцијализације; 2. Васпитање и социјализација у породици, образовним институцијама, групи вршњака, ширем друштвеном контексту; 3. Криминогена инфицираност адолесцената и њена обиљежја; 4. Друштвено неприхватљива, девијантна, маргинална и зависничка понашања адолесцената; 5. Организација и функционисање пенолошких установа; 6. Преваспитање и ресоцијализација; 7. Егзогени и ендогени фактори ресоцијализације; 8. Педагошка ресоцијализација особа друштвено неприхватљивог понашања; 9. Пенолошки третман; 10. Врсте и начин сповођења институционалног преваспитног третмана у пеналним установама; 11. Програми ресоцијализације осуђених лица у свијету; 12. Улога социјалног радника у програмима ресоцијализације; 13. Облици, садржаји, фактори, мјере, поступци педагошке ресоцијализације; 14. Методе преваспитног рада које се користе у оквиру програма ресоцијализације; 15. Васпитно-поправни домови или социо-педагошки ментори.
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.
Литература
Мацановић, Н. (2011). Ресоцијализација осуђених лица. Бања Лука: ИК Бесједа. Jovanić, G. (2017). Kazni, zatvori, zaposli. Beograd: Fakulktet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Мацановић, Н., Надаревић, Д. (2014.) Пенолошка андрагогија. Бања Лука: ЕДЦ. Кнежић, Б. (2001). Образовање и ресоцијализација. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства Macanović, N., Šindić, A. (2019). Dječija igraonica u KPZ Banja Luka kao faktor očuvanja porodičnih odnosa. U Zborniku: Položaj marginalizovanih grupa u društvu, str. 213 – 223. Banja Luka: CMZ.
Облици провере знања и оцењивање
Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквија, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита.