ГИ - Геотехничко инжењерство
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Тип студија | Академске студије другог циклуса | |||
| Студијски програм | Грађевинарство | |||
| Назив | Геотехничко инжењерство | |||
| Акроним | Статус предмета | Семестар | Фонд часова | Број ЕСПБ |
| ГИ | обавезан | 1 | 2П + 2В | 5.0 |
| Наставници | ||||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
| Условљност другим предметима | Облик условљености | |||
| - | - | |||
| Циљеви изучавања предмета | ||||
| Студенти се обучавају у анализирању одабиру оптималне геотехничке конструкције у зависности о условима локације, намјенама конструкције. Стицања знања у анализи оптерећења, моделима прорачуна и димензионисању геотехничке грађевине. | ||||
| Исходи учења (стечена знања) | ||||
| Студент је способан да сагледа, опише утицаје и да димензионишегеотехничке грађевине (плитки и дубоки темељи, потпорни зидови, загатне стијене, грађевинске јаме, ископе и насипе). | ||||
| Садржај предмета | ||||
| Увод у геотехничко инжењерство. Еурокод 7. Врсте и носивост плитких темеља у различитим типовима тла и стијена. Слијегање плитких темеља. Прорачунске методе стабилности природних и вјештачких косина. Дјеловања на косине и поступци стабилизације. Врсте потпорних конструкција и одређивање земљаних притисака. Дјеловања и провјере стабилности потпорних конструкција. Примјена, врсте и носивост дубоких темења. Дјеловање и пренос сила у групама шипова. Врсте насутих грађевина и основе збијања тла. Извођење земљаних грађевина и провјера стабилности. Увод у динамику тла и основе цикличног понашања тла. Типични примјери сеизмичког геотехничког инжењерства. Поједностављени сеизмички геотехнички прорачун. | ||||
| Методе извођења наставе | ||||
| Аудиторна предавања и практичне вјежбе. Израда годишњих задатака уз консултације са сарадником. Рад у лабораторији и на терену. | ||||
| Облици провере знања и оцењивање | ||||
| Самостални годишњи задатак се брани током семестра у терминима предавања, вјежби или консултација. Услов за излазак на колоквиј је одбрањен годишњи задатак са њему припадајућим дијелом градива. Студенти који не положе колоквије током семестра, полажу интегрални дио испита, бодован збирним бројем бодова оба колоквија. Свака од провјера се сматра успјешном уколико студент оствари минимално 51 % бодова предвиђених за провјеру знања. У табели испод се дају проценти који се могу освојити за поједине активности и провјере знања. | ||||
| Посебна назнака | ||||
| Услов за излазак на испит је урађен и одбрањен годишњии задатак. Уколико студент оствари више од 3 изостанка, обавезан је да поново упише предмет. | ||||