ММ-7 - Дипломатско и конзуларно право
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Тип студија | Академске студије другог циклуса | |||
| Студијски програм | Политикологија | |||
| Назив | Дипломатско и конзуларно право | |||
| Акроним | Статус предмета | Семестар | Фонд часова | Број ЕСПБ |
| ММ-7 | обавезан | 2 | 4П + 2В | 8.0 |
| Наставници | ||||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
| Условљност другим предметима | Облик условљености | |||
| Уписан десети семестар | ||||
| Циљеви изучавања предмета | ||||
| Предмет обухвата подграну међународног јавног права која уређује дипломатске и конзуларне односе између држава, као и положај функција, привилегија и имунитета дипломатских представника и конзуларних функционера у оквиру конкретних представништава. Такође, специфичност и природа дипломатских односа између држава и међународних организација обухваћена је овом материјом. У том смислу, предмет се бави историјским развојем дипломатских и конзуларних односа у оквиру којих су настајала обичајна правила понашања, као и израдом, закључењем и примјеном конвенција које представљају формалне изворе дипломатско-конзуларног права данас. Циљ предмета је да студенти спознају карактеристике, правну природу и оквир примјене норми садржаних у оквиру дипломастко-конзуларног права, те да на основу мултидисциплинарног приступа изврше синтезу формалног и материјалног аспекта ове подгране међународног јавног права у односу на праксу дипломатских односа и конзуларних послова уопште. | ||||
| Исходи учења (стечена знања) | ||||
| Студенти треба да се упознају са појмом, садржином, правном природом и примјеном дипломатско-конзуларног права, при чему ће савладати градиво из научне области међународног права. Исчекује се да ће студенти стећи знања неопходна за разумјевање односа између држава и држава и међународних организација, као и положај физичких лица као акредитованих представника, а у смислу формалног, материјалног и практичног сазнавања правила дипломатско-конзуларног права која уређују исте. | ||||
| Садржај предмета | ||||
| Предмет Дипломатско-конзуларно правоо се изучава активно у току семестра у оквиру петнаест наставних јединица које су класификоване на сљедећи начин: 1. Претходно одређење дипломатско-конзуларног права 2. Општи појмови дипломатије и дипломатско-конзуларног права 3. Историјски развој дипломатско-конзуларног права 4. Кодификација и извори дипломатско-конзуларног права 5. Дипломатско-конзуларно право у XIX вијеку 6. Унутрашњи органи за представљање државе у иностранству 7. Вањски органи за представљање државе у иностранству 8. Стални дипломатски односи и сталне дипломатске мисије; БКДО 9. Функције, имунитети и привилегије сталних дипломатских мисија 10. Ad hoc дипломатија и специјалне мисије; ЊКСМ 11. Представљање држава у њиховим односима са међународним организацијама; БКПД 12. Конзуларни односи и конзуларне мисије; БККО 13. Функције, имунитети и привилегије конзулата 14. Дипломатско-конзуларно право у оквиру Савјета Европе 15. Статус међународних организација у смислу дипломатског и конзуларног права | ||||
| Методе извођења наставе | ||||
| Настава и вјежбе у оквиру предмета ће се изводити представљањем тема и интерактивном комуникацијом са студентима, у оквиру питања из материје, према наставном плану и програму. Излагање заданих материјала, писање колоквијума те реализација конкретних тема, обухватајући предиспитне обавезе, биће обједињено фондом часова. Обавезе студената су одређене према циљу предемета и обухватају: редовно похађање наставе, учествовање у предвиђеним дискусијама, реализовање радова сходно задатој теми као и приступање општим тестовима знања. Да би стекао услов за овјеру уредног похађања предмета, студент(ица/киња) може укупно изостати највише три недјеље, односно 20% наставе из предмета. За студенте који касне на час више од десет минута или који час напусте десет и више минута раније сматраће се да нису присуствовали том часу. Радна дисциплина се мора одржавати у току извођења наставе и вјежби. Мобилни телефони увијек морају бити искључени у току извођења радног часа. Одговорни наставник или сарадник обавезни су удаљити са часа студенте који се не придржавају правила студирања прописаних актима Факултета и Универзитета. | ||||
| Литература | ||||
| ||||
| Облици провере знања и оцењивање | ||||
| Студентски рад ће се вредновати у току семестра оцјењивањем: 1. колоквијума, 2. израђених семинарских радова, те праћењем 3. активног похађања наставе, а на основу чега ће студент/киња добијати предиспитне бодове. Један колоквијум носи максимално 20 бодова, израда семинарског рада максимално 5 бодова и активно похађање наставе максимално 5 бодова. По завршетку семестра студент/киња ће бити коначно оцијењени у оквиру завршног усменог испита, у вријеме редовних испитних рокова. Завршни испит обавља се усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на предмету. Оцјена седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80 бодова, оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова. Бодови из предиспитних обавеза вриједе на свим испитним терминима у текућој школској години. | ||||