МП-1 - Јавне политике
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Тип студија | Академске студије другог циклуса | |||
| Студијски програм | Политикологија | |||
| Назив | Јавне политике | |||
| Акроним | Статус предмета | Семестар | Фонд часова | Број ЕСПБ |
| МП-1 | обавезан | 1 | 4П + 2В | 8.0 |
| Наставници | ||||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
| Условљност другим предметима | Облик условљености | |||
| Уписан семестар у којем се поучава овај предмет. | ||||
| Циљеви изучавања предмета | ||||
| Јавне политике су предмет у у оквиру којег студенти треба да стекну темељна знања о томе ко и како ствара јавне политике, каква је сврха јавних политика и гдје је њихово мјесто у односу на друге начине креирања практичне политике. Кроз предавања и проучавање одговарајуће литературе студенти треба да стекну теоријска знања о јавним политикама и начинима њихове елаборације, а кроз писање властитих policy анализа и кроз њихову јавну презентацију треба да се обуче у практичној примјени теоријских знања. | ||||
| Исходи учења (стечена знања) | ||||
| По завршетку овога семинара очекује се да студенти: - добро познају теоријске основе јавних политика, - добро познају одвијање policy процеса тако да могу креативно да размишљају о јавним политикама, - довољно добро познају употребу policy алата да могу самостално да раде елементарне политичке студије и детаљне policy анализе (било студије политике било анализе за политику) | ||||
| Садржај предмета | ||||
| Студиј Јавних политика структуриран је у четири тематске цјелине. Уводни дио обухвата рекапитулацију теорија политике које служе као теоријска основа за практичну политику. Први дио наставе бави се историјским аспектима јавних политика односно представљањем јавних политика као производа социјалних, економских и политичких прилика, све до њиховог конституисања као посебног подручја унутар политичких наука, до чега је дошло половином прошлог вијека. Други дио се бави самом анализом јавних политика од постављања јавних проблема на дневни ред, преко постављања циљева, одабира метода, анализе актера, анализе алтернативних рјешења, формулације дефинитивног приједлога и његове имплементације па до праћења резултата усвојене политике и евалуације њених учинака. Трећи дио односи се на специфична питања примјене анализе јавних политика у условима постратне транзиционе динамике у којима се одвија сав политички живот у БиХ (политичко насљеђе, изазови европеизације и глобализације, нужност демократизације јавне сфере етц). Другим ријечима треба имати у виду чињеницу да локални контекст тешко оптерећује објективан приступ јавним питањима што актуелизира проблем етичких изазова који се постављају пред аналитичаре. | ||||
| Методе извођења наставе | ||||
| Дио наставе изводи се кроз предавања али највећи дио градива прелази се кроз разговор, дебате, симулације и самостално писање policy анализа. - Предавања – 50% - Расправе и учешће студената – 30% - Јавна одбрана семинарских радова – 20% | ||||
| Литература | ||||
| ||||
| Облици провере знања и оцењивање | ||||
| Два колоквија (по двадесет бодова), обавезан семинарски рад (policy анализа), учешће у групним активностима. Завршни испит је усмени. | ||||