Н-43 - Литерарно новинарство

Спецификација предмета
Тип студија	Академске студије првог циклуса
Студијски програм	Новинарство и комуникологија
Назив	Литерарно новинарство
Акроним	Статус предмета	Семестар	Фонд часова	Број ЕСПБ
Н-43	изборни	6	2П + 2В	5.0
Наставници
Наставник (предавач)	проф. др Татјана Дуроњић
Наставник/сарадник (вежбе)	проф. др Татјана Дуроњић
Условљност другим предметима				Облик условљености
Према правилима студирања Првог циклуса студија				Положена два колоквијална испита која се састоје од: 1. Писања индивидуалног наратива с елементима фикције и фактографије (књижевно-публицистички стил) 2. Тимски наратив с уважавањем правила писања дугих форми.
Циљеви изучавања предмета
Основно усмерење у оквиру предмета јесте развијати способност студената да у конструкцији медијске форме и у приређивању медијског садржаја, примене што више адекватних елемената лепог и креативног писања, а кроз равнотежу фактографије и дескрипције и уз адекватну примену стилских фигура, поступка фокализације, угла трећег лица, онлајн приче и друго.
Исходи учења (стечена знања)
Студенти ће имати прилику да слушају о значају вештине писања новинара-писца кроз фаворизовање детаља, оригиналности и динамике, те о потреби употреби различитих хибридних и књижевних форми писања садржаја у литерарном новинарству. Студенти ће моћи да разликују публицистичку нарацију од књижевне литературе у форми приче, али ће имати прилику и да разумеју да је литерарно новинарство хуманизована и естетизована форма савременог новинарства које унапређује технике писања у новинарству приближавањем књижевности.
Садржај предмета
Значење појма наративно новинарство (теоријски приступи: Светлана Алексијевић, Ана Политковскаја, Рудолф Г. Вагнер, Педро Роса Мендеса, Волт Харингтон, Норман Симс, Соња Парат, Жан Вит, Џос Кајтнер) 2. Нарација у новинарској публицистици (Хартсок, Шадсон, први талас у 19. веку) 3. Едвард Скрипс и оријентација према „малим причама“ 4. Субјективност у наративним формама писања; Том Вулф у наративном новинарству 5. Други талас наративне публицистике (Норман Мајлер, Џон Фанте и Џоан Дидион) 6. Наративна публицистика Трумана Кeпота и публицистика Боба Бјекера 7. Утицај документарног романа и филма на литерарно новинарство 8. Феномен Мајл-Мур и гонзо 9. Форме кратке приче; репортажа, репортажа у првом лицу, есеј, новеле, фељтони, мемоари, мемоарски подстил. 10. Есеј на интернету и нарација у онлајн медијима (Миливој Анђелкоивћ) 11. Филм и наративно новинарство 12. Књижевне форме у новинарству – аутобиографија и биографија 13. Временски контекст, развијање ликова, гомилање хибридних елемената, значај сцене, лажно треће лице, неконвенционалне форме и фокализација у нарацији 14. Нарација у онлан медијима 15. Концепт славе, славне личности и специфичност наратива у такозваним ријалити емисија
Методе извођења наставе
Настава и вежбе изводе се применом различитих наставних метода и приступа. Поред примене фронталног наставног рада ex catedra, користе се и методе: укључивања и интеракције, дискусије у малим групама – панел дискусије и симулације проблема изучавања, анализа садржаја и истраживање студената – самостално и у групама. На предавањима се износе примери студија случаја и врши хипотетичка анализа датих примера. Све наставне јединице наставник презентује мултимедијално, користећи савремене нове медије у образовању.
Литература
Тапавички Дуроњић, Татјана. (2019). „Литерарно новинарство и нарација“. Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци: Бања Лука. Džon Fante, (2007). „Put za Los Anđeles“. Beograd: LOM. Snouden, Е. (2014). „Dosije Snouden“. Beograd: "Evro-Giunti“ Malović, Н. (2014). „Jedro nade“. Beograd: Laguna. Salmon, K. (2011). „Strategija Šeherzade“. Beograd: Clio. Breton, F. (2000). „Izmanipulisana reč“. Beograd: Clio. Nojbauer, H. J. (2010). „Fama-istorija glasina“. Beograd: Clio. Džon Fante, (2
Облици провере знања и оцењивање
Поред основне литературе за испит; студенти у оквиру предмета читају обавезна два дела; једно из опуса књижевне литературе и друго дело из области публицистике. (За 2016/2017: Snouden, Е.(2014). Dosije Snouden. Beograd: "Evro-Giunti“ и Malović, Н. (2014). Jedro nade. Beograd: Laguna. Дела се анализирају према елементима; дескрипција, фактографија, фокализација, дискурс, угао трећег лица, сцене, стилске фигуре (фигуре мисли, фигуре поређења...) и бране усмено. Свака одбрана прочитаног дела може да се бодује до 15 ЕЦТС бодова. Писање репортаже до ЕЦТС 10 бодова Присуство 5 ЕЦТС бодова, активност 5 ЕЦТС бодова Усмени 50 ЕЦТС бодова У оквиру предмета студенти треба да вежбају креативно писање и врше компаративне анализе новинарске и књижевне приче,
Посебна назнака
Изборни предмет