МН-7 - Медији и глобализација

Спецификација предмета
Тип студија	Академске студије другог циклуса
Студијски програм	Новинарство и комуникологија
Назив	Медији и глобализација
Акроним	Статус предмета	Семестар	Фонд часова	Број ЕСПБ
МН-7	обавезан	2	4П + 2В	7.0
Наставници
Наставник (предавач)	проф. др Душко Трнинић
Наставник/сарадник (вежбе)	проф. др Душко Трнинић
Условљност другим предметима				Облик условљености
Нема
Циљеви изучавања предмета
Како би се објасниле све веће и брже друштвене промјене, средином осамдесетих година 20. вијека у употребу и рјечнике друштвених и хуманистичких наука уводи се појам глобализација. Схваћена као низ процеса који утичу и битно мијењају све сегменте људског живота – индивидуални (трансформација интимног живота) и колективни (друштвено-политички) – глобализација се врло брзо показала као контроверзан и противрјечан процес, чију динамику је веома тешко пратити. Основна теоријска претпоставка је како глобализација води стварању свјетског друштва са једне, односно планетарне или глобалне културе са друге стране. Кроз наставни предмет Медији и глобализација настоји се указати на сву динамику овог сложеног процеса (односно читавог низа друштвених процеса) и кроз различите теоријске приступе одговорити на питање - каква је веза између медија и глобализације, и vice versa. То јест, како се савремени глобални (културни) токови обликују и усмјеравају посредством медија и масовних средстава комуницирања.
Исходи учења (стечена знања)
Упознавање студента и студенткиња са различитим теоријским и методолошким приступима у проучавању и истраживању медија и глобализације, а у циљу продубљивања знања о савременим друштвеним (и културним) процесима и промјенама.
Садржај предмета
1. недјеља: Медији и глобализација: теоријско-методолошки оквир истраживања; 2. недјеља: Дефинисање глобализације: разграничење и ограничење појма; 3. недјеља: Глобализацијска дебата: различити приступи (хиперглобалисти, скептици, трансформационисти); 4. недјеља: Посредована глобализација: како се глобализација одвија путем медија и комуникација; 5. недјеља: Арџун Ападурај: измишљање простора; 6. недјеља: Немјесто као простор савременог живљења (Марк Оже, Џонатан Фридман, Марк Абелес); 7. недјеља: Посљедице посредоване глобализације: хомогенизација, фрагментација и синхронизација; 8. недјеља: Медијски империјализам: уједначавање културних садржаја:; 9. недјеља: Медијски плурализам: детериторијализација и(ли) завичајност; 10. недјеља: Медијски локализам: културна синхронизација и превођење културних садржаја у локални контекст; 11. недјеља: Стриптиз култура (примјер Reality show-а и аутофикцијског романа); 12. недјеља: Постистина: како лажне вијести обликују друштвенополитичку стварност; 13. недјеља: Дигитални партизани: отпор у савременом умреженом друштву; 14. недјеља: Дигитална демократија: Демократски потенцијал друштвених мрежа; 15. недјеља: 'Космополитски моменат': Глобална популарна култура као шанса за нови почетак.
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.
Литература
Hansen, Pele i Hendriks, Vinsent (2017): Bura informacija: Zašto „lajkujemo“?, Beograd: Centar za promociju nauke. Kastels, Manuel (2014): Moć komunikacija, Beograd: Clio i Radio-televizija Srbije. Njuport, Kal (2022): Digitalni minimalizam: Odaberite promišljen život u ovom bučnom svetu, Beograd: Kontrast izdavaštvo. Steger, Manfred B. (2005): Globalizacija, Sarajevo: TDK Šahinpašić. Salmon, Kristijan (2021): Storytelling ili pričam ti priču: Mašina za proizvodnju priča i formatiranje uma, Beograd: Clio.
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања вршће се током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, на завршном испиту, у вријеме редовних испитних рокова. Завршном испиту могу приступити сви студенти који су испунили предиспитне обавезе. Завршни испит се организује усмено. Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), активности током наставе и вјежби (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно остварити 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). У зависности од оствареног броја бодова коначна оцјена се формура према Правилима студирања на првом и другом циклусу студија на Универзитету у Бањој Луци.