Н-25 - Системи информисања
Спецификација предмета | ||||
---|---|---|---|---|
Тип студија | Академске студије првог циклуса | |||
Студијски програм | Новинарство и комуникологија | |||
Назив | Системи информисања | |||
Акроним | Статус предмета | Семестар | Фонд часова | Број ЕСПБ |
Н-25 | обавезан | 4 | 3П + 3В | 7.0 |
Наставници | ||||
Наставник (предавач) | ||||
Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
Условљност другим предметима | Облик условљености | |||
Према правилима студирања Првог циклуса студија: положена два колоквијална испита. | Нема условњености, осим оних који су предвиђени Правилима студирања првог циклуса студија | |||
Циљеви изучавања предмета | ||||
У оквиру овог предмета изучава се структура активног, институционалног и пасивног, ванинституционалног дела информационо-комуникационог система (ИКС). Као активни агенси ИКС-а представљају се држава (као извор информисања, као регулатор за сферу информисања и медија и држава као субјект у међународном комуницирању), потом политичке партије (настанак, активности, циљеви, предизорно и изборно деловање, спиновање и политичка комуникација) и религијске организације као активни чиниоци ИКС који могу да утичу на обим и трајање информације. Поред тога, предмет обухвата и наставне целине које се баве последицама деловања оглашивача, рекламне индустрије и ПР на медијску продукцију и новинарско поље деловања (Пјер Бурдије). Примајућа структура ИКС анализира се као сегмент који поседује мању комуникациону моћ и која представља поље човековог избора, односно право на учешће или искључивање из процеса друштвене и политичке комуникације. У оквиру ове структуре разматрају се три врсте колективитета који се међусобно квалитативно разликују: маса, публика и јавност. | ||||
Исходи учења (стечена знања) | ||||
Студенти ће се упознати са широким контекстом савременог тумачења информационих система као институционилних и ванинстиуционалних сегмената друштва. Упознаће се са неким најважнијим моделима друштвеног комуницирања, како би боље разумели структуру и процес друштвене комуникације. Студентима ће се дати на увид савремена тумачења државе и њене улоге у медијској сфери, те ће студенти моћи да препознају нека мање видљива деловања у сфери медијске и политичке комуникације. Изучавање природе деловања политичких партија и њиховог међуодноса са медијима и јавношћу, студенти ће кроз теоријску анализу и симулацију ситуација, бити оспособљени да у друштвеној стварности препознају нек важан појаве које утичу на квалитет јавног и масовног информисања; као што је појава спиновања, притисака, „побуне масе“, фрагментиране јавности и друго. | ||||
Садржај предмета | ||||
1. Информационо друштво; одређење кроз историјски приступ 2. Теоријски приступ информационој технологији ( детерминизам и инструментализам) 3. М. Хајдегер и Ж. Елил и однос према технологији 4. Критичка теорија технологије; Фуко и Маркузе 5. Улога медија у информационом друштву 6. Претпоставке и настанак информационо-комуникационог система (ИКС). Сапирова подела. Кастелсова схватања феномена дуалног града. 7. Дефинисање појма и предмет изучавања ИКС. Модели ИКС система. 8. Детерминанте ИКС. Држава и медији; држава као извор информација и држава регулатор. Држава у међународној комуникацији. 9. Друштвене групе као детерминанте ИКС; оглашивачи, новинари, ПР. 10. Феномен спин доктора и политичка комуникација. Колоквијум 1 11. Власници капитала и оглашивачи у ИКС. 12. Религијске организације као агенси ИКС. 13. Мањине и медији, медији мањина. 14. Професионалне групе комуникатора. 15. Маса, публика, јавност као примајућа структрура ИКС-а 16. Колоквијум 2. | ||||
Методе извођења наставе | ||||
Настава на предмету се изводи у форми предавања по принципу ex cathedra, али комбинована подстицањем студената да партиципирају у разговору о теми. Интерактивнст је континуирани циљ и метод деловања предавача. Сва предавања се презентују мултимедијално, уз помоћ компјутерских презентација, филмова, трјелера, аудио и видео записа и слично. У наставном процесу 10% времена предавача може бити уступљено студентима за самостално излагање теме | ||||
Литература | ||||
| ||||
Облици провере знања и оцењивање | ||||
Присуство у настави: 5 бодова, 5 бодова активност студента Колоквијуми : до 20 бодова сваки. Завршни испит: 50 бодова. Израда практикума или семинарског рада до од 5 до 10 бодова. Овај вид студентског рада није обавезан и омогућен је као могућност да се надокнаде бодова у неким другим сегментима студентског рада. Пролазна оцјена се добија кумулативним сабирањем бодова. | ||||
Посебна назнака | ||||
Обавезни предмет |