Симпозијум "Србистика и стране филологије" поводом Дана Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци

Поводом обиљежавања Дана Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, Св. Ћирила и Методија, Филолошки факултет је 25. маја 2015. године организовао симпозијум „Србистика и стране филологије“ на којем је, кроз излагања и дискусије академика,еминентни професори, пјесника и стручњака из Београда, Новог Сада, Ниша, Никшића, Источног Сарајева и Бањалуке, из научног, образовног, културног и политичког угла сагледан данашњи статусу и перспектива српске, као и страних филологија.



Прије него је симпозијум почео са радом, учесницима и осталим угледним гостима обратио се декан Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци проф. др Младенко Саџак. Истичући да Факултет посвећује велику пажњу научно истраживачком и стручном раду, декан Саџак је подсјетио да је од 2009. године, када је основана, до данас, Факултет организовао 12 научних скупова са преко 1000 учесника са свих континената, те реализовао 20 научних пројеката.

Говорећи о симпозијуму, декан је нагласио да су тему о статусу српског језика данас, отворила све бројнија упозорења од стране надлежних органа и институција о кршењу научних принципа везаних за именовање и употребу српског језика и књижевности.



„Ми овом темом отварамо поглавље системског и егзактног бављења не само нашим српским језиком, него и нашим књижевним и културним насљеђем“, појаснио је декан Саџак.

Предсједник Народне скупштине РС Недељко Чубриловић, честитајући дан Факултета и подсјећајући на његов допринос његовању и очувању српског језика, истакао је да је обавеза свих државних органа и институција и научних установа РС и Србије да се максимално ангажују на заштити, очувању и његовању српског језика. „Народна скупштина Републике Српске, као највиши уставотворни и законодавни орган, дужна је да се брине о статусу српског језика, у складу са међународним стандардима. Од академске заједнице очекујемо научно утемељен, компетентан и јасан став о овом питању од прворазредног значаја за РС. Тај став треба да усагласе највише научне, образовне и стручне институције које се баве питањима националног идентитета, прије свега Српска академија наука и уметности, Академија наука и умјетности Републике Српске, Матица српска, филолошки факултети, институти за језик и друге научне и образовне институције“, изјавио је предсједник НС РС , додајући да ће државни органи и највиши представници политичког и јавног живота прихватити сваки став који усагласе наведене институције.



Помоћница министра просвјете и културе у Влади РС Радмила Коцић-Ћућић, уз честитке поводом дана Филолошког факултета , такође је нагласила његов значај и улогу у очувању српског језика, поздравила избор теме симпозијума, те предложила да се по узору на Дан математике, у Републици Српској у будућности организује и дан српског језика.

Честитајући Филолошком факултету његов дан, ректор Универзитета у Бањој Луци проф. др Станко Станић је нагласио да су резултати које је у протеклих шест година остварио Факултет, поготово на плану научно-истраживачког и стручног рада, потврдили да је направљен добар потез када је донесена одлука да Филолошки факултет почне са радом као посебна организациона јединица Универзитета у Бањој Луци. „Студентима и професорима желим да и у наредним годинама и десетљећима буду главни промотери снаге и љепоте српског језика, а Факултету да буду препознатљив по новим научним тезама које су резултат истраживања професора и студената из области србистике, као и других филологија“, истакао је ректор, те поручио да сви ми у свакодневном говору морамо водити рачуна о очувању српског језика.

    

Након свечаног отварања,услиједило је пленарно излагање доц. др Душка Певуље, а потом је скуp наставио рад кроз двије сесије. Симпозијум је завршен дискусијом и доношењем закључака намијењених академској заједници, али и широј јавности.

Симпозијум није једина активност којом се обиљежава Дан Филолошког факултета, Св. Ћирило и Методије. У галерији Факултета постављена је изложба графика под називом „Похвално слово Ћирилу и Методију“ чији је аутор Владимир Алексијевич Мошин.

Такође, у склопу обиљежавања овог датума организована је петодневна Школа калиграфије коју води академски сликар Михаило Симовић.

Најсвечанији дио обиљежавања Дана Факултета била је додјела награда и признања, установљених од ове године, онима које су својим радом и залагањем допринели развоју и промоцији Факултета, као и најбољим студентима.

Повељу Филолошког факултета за нарочите заслуге и изузетан допринос развоју и угледу Филолошког факултета, добили су академик проф. др Светозар Кољевић, проф. др Станиша Тутњевић и проф. др Рaдивоје Константиновић, док је Повељу почасни професор Филолошког факултет добио Зоран Костић.

Плакете за дугогодишњи успјешан рад на Филолошком факултету добили су академик Слободан Грубачић, проф. др Александар Богданић, проф. др Божинка Петронијевић и проф. др Радмило Маројевић.

Повеља Филолошког факултета за преводилачки рад припала је Данијелу Дојчиновићу. Захвалнице Филолошког факултета за значајан допринос развоју и афирмацији факултета додијељене су Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске, Амбасади Италије, Њемачкој служби за академску размјену и Електропривреди РС.

Признања су уручена и најбољим студентима, који су истовремено добили и новчане награде, тј. студентске картице које им је обезбиједила Нова банка. Награђени су: Соња Леро, Милица Гузијана, Ивана Поповић , Алeксандра Марковић и Јовица Буловић.