Okrugli sto „Političke i pravne posljedice djelovanja visokog predstavnika u Bosni i Hercegoviniˮ

Okrugli sto „Političke i pravne posljedice djelovanja visokog predstavnika u Bosni i Hercegoviniˮ, čiji su organizatori Fakultet političkih nauka Univerziteta u Banjoj Luci i Pravni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu, održan je 25. septembra 2023. godine.

Učesnici okruglog stola održanog na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Banjoj Luci bili su: doc. dr Željko Budimir, ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo u Vladi RS, prof. dr Radoslav Gajanin, rektor Univerziteta u Banjoj Luci, prof. dr Ranka Perić Romić, dekan Fakulteta političkih nauka Banja Luka, prof. dr Goran Marković, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, prof. dr Radomir V. Lukić, prof. dr Darko Radić, prof. dr Miloš Šolaja, prof. dr Vlade Simović, doc. dr Nina Sajić i doc. dr Đorđe Marilović.

Zaključci doneseni na okruglom stolu:

1. Savjet za implementaciju mira nije pravno utemeljen u Dejtonskom mirovnom sporazumu niti u nekom drugom međunarodnom ugovoru. Riječ je o neformalnom udruženju sastavljenom od 55 članica-država i međunarodnih vladinih i nevladinih organizacija koje potpuno samovlasno, uzurpatorski i nelegitimno vrše funkcije koje pripadaju samo i isključivo institucijama Bosne i Hercegovine, Republici Srpskoj, Federaciji Bosne i Hercegovine, konstitutivnim narodima i Ostalima.
    
2. U Opštem okvirnom sporazumu za mir u Bosni i Hercegovini i njegovim aneksima, pa tako ni u Aneksu 10, ne postoji pravni osnov koji ovlašćuje legalno izabranog visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu da vrši ustavotvornu, zakonodavnu, izvršnu, upravnu i sudsku djelatnost u Bosni i Hercegovini. Takvo ovlašćenje nije mogao da na njega prenese ni Savjet za implementaciju mira, zato što on sam nema pravni osnov za vršenje tih funkcija. Zbog toga su pokušaji ranije legalno imenovanih visokih predstavnika da vrše ove funkcije uzurpacija prava koja pripadaju institucijama Bosne i Hercegovine, Republici Srpskoj, Federaciji Bosne i Hercegovine, konstitutivnim narodima i Ostalima.
    
3. Riječi, odnosno termini koji se koriste u Aneksu 10, govore o tome da legalno imenovani visoki predstavnik pomaže, koordiniše, olakšava tj. posreduje, a ne o tome da on vrši državnu vlast i neposredno, na odlučujući način, utiče na donošenje odluka i na političke procese u Bosni i Hercegovini.
    
4. Pitanje svih oblika javne svojine već je uređeno Dejtonskim mirovnim sporazumom, te ona pripada entitetima i njihovoj zakonodavnoj nadležnosti.
    
5. Konstatuje se da trenutno ne postoji visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, zato što ne postoji lice koje je u propisanom postupku imenovao Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija. Takođe se konstatuje da ne postoji potreba za daljim djelovanjem Kancelarije visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, a posebno u Republici Srpskoj. Shodno tome, potrebna je obustava rada i zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu.
    
6. Akademska zajednica u Republici Srpskoj mora da se kroz naučni rad i javne nastupe aktivnije uključi u odbranu interesa Republike Srpske i njene ustavne pozicije.